Румен Бојаџијев јекомпозитор исуоснивач прогресивне рок групе „Формација Студио Балкантон - ФСБ“ која се појавила далеке 1975. године.Компоновао је више од 250 песама и обрадио бар 600 не само за ФСБ, него и за популарне бугарске поп и рок певаче.Ствара музику за документарне и игране филмове,позоришне поставке, а пише и за малишане. Његови су и званични аудио-сигнали програма „Хоризонт“ Бугарског националног радија и главног дневника „У свету и код нас“ Бугарске националне телевизије. Оснивач је музичке продуцентске куће „Контрапункти“. Добитник је бројних награда међу којима су: „Светски мајстор музике“ World Masters Committee-а, „Кристална лира“ у категорији „Поп и рок музика“, „Златни век“ за посебне заслуге за развој и популарисање бугарске културе и уметности, награде Министарства културе за допринос развоју домаће културе, „Греми“/заједно са Хосеом Фелисијаном и ФСБ/ и др.
- Након толико година у музици,то је мој први самостални албум. Уздржавао сам се, јер је за мене ФСБ увек био најважнији. После двадесетогодишње паузе смо направили неколико пројеката како би група поново заузела своје право место на домаћој рок сцени. Приредили смо велике концерте, снимили DVD, организовали програм „ФСБ Симфони“ и концертни програм „Вучје време“. Сада већ сам одлучио да издам албум с музиком коју волим и поруком коју још увек имам снаге да упутим људима.А наслов „Бело“ био је моја симболична полазна тачка. Циљ ми је да подсетим слушаоце да осим опстанка постоје и друге људске тежње. Има светлости, љубави и срећних тренутака међу људима. Све зависи од нас. „Бело“ је енергија која покреће музику албума.Мени је тешко да пишем текстове, а Данијела Кузманова зна које правилно изречене речи могу добити одговарајућу музичку одећу. Она је вешта у томе. А и то је ипак мој први самостални албум и желим да се он претвори у заставу, у слоган мог музичког бића.
Ево шта Румен Бојаџијев каже о свом стваралачком стилу:
- Нисам размишљао о стиловима, али то дефинитивно није прогресивни рок, можда са неким малим изузецима. Не мислим да је сада право време за ту музику. Спонтано се посвећујем ономе што ме чепрка изнутра. Не уклапам се у оквире. Мој стил се зове „Румен Бојаџијев“.Идеја, осећања која можеш пренети у облику енергије – то је прави таленат свих нас, само треба да га правилно усмеримо. Постоји много талентованих људи који не успевају у томе и не знају како да „обасјавају“ људе око себе. А када ја осетим нешто, одмах га делим са осталима. Обликујем га речима, нотама.Не плашим се адреналина, нити чињенице да и дан данас нису се пресушиле сузе које музика буди код мене. Поносим се тиме. Чим могу да плачем, значи око мене се дешавају истините и исправне ствари. Значи сам жив.
Уметник прича и о премијери свог првог самосталног албума „Бело“:
- То није комерцијални пројекат. Издавати дискове у Бугарској једнако је лудилу. Али су лудаци надахнути људи. Албум представља моји поглед на свет, на звук, на инструменте, на певање, на текстове и моју идеју како да то на најлепши начин доставим људима, да они схвате моје поруке.Он је попут лека и ја сам сигуран да има управо тај ефекат.Ангажовао сам америчког копродуцента и намеравамо да презентирамо диск на свим интернационалним музичким форумима. Први сингл се зове „Не могу да верујем“ и прича о једној минулој љубави. Песма је посвећена онима који желе да иду даље. А премијера албума ће бити јесенас, можда крајем октобра. Дај Боже!
Превод: Александра Ливен
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..
Валерија Стојанова је тренутно ученица Националне музичке школе у Софији, али упркос својим младим годинама већ је стекла драгоцено сценско искуство,..