24. јуна у Централном војном клубу у Софији одржаће се концерт камерног ансамбла „Софијски солисти“ под диригентском управом Пламена Џурова. Солисти ће бити Диљана Момчилова – виолончело и проф. Кеворк Мардиросјан – виолина. На програму су дела Стефана Драгостинова, Хајдна и Вивалдија. Овај концерт је део 47. издања фестивала „Софијске музичке недеље“, а већина композиција носи наслов "Лето". Проф. Мардиросјан је рођен у Бугарској. Предаје у једној од најпрестижнијих музичких школских установа САД - Jacobs School of Music на Indiana University у Блумингтону. Добитник је мноштва награда за своје интерпретације. Концерте је држао у целом свету – у Француској, Немачкој, Шпанији, Јапану, Кини, Италији, САД и Бугарској. Кеворк Мардиросјан је завршио Националну музичку академију “Панчо Владигеров” код проф. Антона Хаџиатанасова и проф. Владимира Аврамова. На постдипломским студијама је био код Артура Гримоа у Бриселу и Ифре Нимана у Guildhall School of Music у Лондону.
„Јако сам узбуђен зато што са "Софијским солистима" са којима сам често наступао у 90-им годинама прошлог века, већ 17 година нисмо свирали заједно. Половина чланова оркестра су бивше моје колеге са Академије или пак моји ученици. Пламен Џуров је човек који ми је по завршетку студија у Софији највише помогао да напредујем у каријери.“
Како се осећа на бугарском тлу – ево одговора проф. Мардиросјана:
„Одлично! Овде се осећам код куће! Мени је Америка и данас остала као радно место и премда сам половину свог живота провео тамо, сваки пут када се враћам, веома ми је мило. Навиру ми успомене на оне луде године када смо били млади. С годинама човек постаје некако сентименталнији и искренији. Ја се бавим превасходно педагошким радом, али годишње приредим и двадесетак концерата – камерне музике, реситала, држим и мајсторске курсеве. Мени је претварање младих талената у професионалце високе класе задатак број један. Недавно је један мој ученик освојио награду Израелске филхармоније, други је постао концерт мајстор опере у Детроиту. Моји ученици су различите националности. Имам тренутно једну Бугарку у мојој класи. Остали су из Азије, Шпаније, Немачке, Русије, као наравно и из Америке.“
Чујте трећи став клавирског трија у ге дуру Клода Дебисија у извођењу Кеворка Мардиросјана – виолина, Лија Филипса – клавир и Фелиса Фарела - виолончело:
„Када сам отишао у Лондон морао сам да променим начин на који сам био навикао да радим – сећа се истакнути виолиниста својих раних година у иностранству када је био ђак проф. Ифре Нимана. – Он ме је научио да размишљам о делу које ми предстоји да изводим, да га детаљно анализирам пре но што почнем да радим на његовој интерпретацији. Нормално је да млади човек много инстинктивније приступа интерпретацији за разлику од зрелог музичара који покушава да понире у ум уметника који је написао свако дело. Томе подучавам и моје ђаке – не само да узму виолину и одсвирају прецизно и технички савршено ноте, него да својим извођењем оставе професионални и лични траг у музици. У току недељу дана ћу одржати мастер класу у оквиру Академије уметности у Созополу. Очекујем децу из целог света. Волим свој посао јер ми он пружа могућност да упознајем нове људе и нове таленте. Осећам се мал те не као трагач злата који жуди да открије скривено благо.“
Завршавамо првим ставом концерта за две виолине у а молу Вивалдија. Солисти су Кеворк Мардиросјан и Мичо Димитров, свира Камерни ансамбл „Софијски солисти“ под диригентском палицом Пламена Џурова (снимак је начињен на БНР 1999. г.)
Превела: Ана Андрејева
Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..
Валерија Стојанова је тренутно ученица Националне музичке школе у Софији, али упркос својим младим годинама већ је стекла драгоцено сценско искуство,..