7. и 8. јула НАТО ће одржати први самит после повлачења Велике Британије из ЕУ. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је изјавио да је после одлуке Уједињеног Краљевства да напусти Унију Европа постала раскомаданија, а ситуација – непредвидивија. Неки мисле да Брегзит у ствари не води осамостаљењу Британије од Европе, већ осамостаљењу Европе од САД чиме је учињен крај англосаксонској перспективи ЕУ. Други не искључују да европском Брегзиту уследи Негзит (НАТО-екзит).
Како се у ову ситуацију уклапају ставови које ће Бугарска заступати на састанку на врху у Варшави?
Они су донети крајем прошле недеље на ванредној седници бугарске владе. Министар одбране Николај Ненчев је истакао да су они фокусирани на повећање безбедности и балансирано појачано присуство Алијансе на источном крилу као и у региону Црног мора, на гарантовање стабилности на периферији НАТО и решавање криза и сналажење са њим повезаним токовима избеглица. Под појачаним присуством у Црном мору влада подразумева интензивирање натовских вежби на тим просторима у складу са Конвенцијом из Монтреа према којој ратни бродови нецрноморских држава не смеју боравити дуже од 21 дана у акваторијуму Црног мора. Тезу о повећаном присуству у Црном мору влада је образложила неопходношћу од спречавања мигрантског прилива преко мора што би донекле личило на операцију НАТО у Егејском мору, а још је и категорично изјавила да ове војне вежбе нису уперене против Русије.
Пре три дана министар спољних послова Данијел Митов је најавио да ће у Варшави Софија инсистирати да државе које се налазе у североисточном крилу НАТО, т.ј. балтичке земље и Пољска уживају исти третман као и оне које се налазе у југоисточном крилу Алијансе – у Црноморском региону и дуж југоисточне спољне границе НАТО. Није јасно шта је у позадини ове изјаве бугарске владе кад се има у виду прошлонедељна порука немачког министра иностраних послова Франк-Валтера Штајнмајера "Данас треба да избегнемо да погоршавамо ситуацију звецкањем оружја и звуком чизама" и "Ко год верује да ће створити више сигурности симболичним парадама и тенковима близу граница на истоку се вара".
Према анализама Софије претње по безбедност не захтевају појачано присуство копнених снага НАТО на територији Бугарске.
Уочљиве су и разлике у ставовима кад су у питању санкције Русији. Опет пре три дана шеф бугарске дипломатије Данијел Митов је нагласио да НАТО-у не треба војна конфронтација зато што економске санкције против Русије дају довољно добар ефекат. Ова изјава је дата у тренутку када европске државе немају заједнички став по овом питању – најскептичније према санкцијама су Италија и Мађарска, а највећи њихови заговорници су Пољска и балтичке државе.
Бугарска делегација на НАТО самиту у Варшави радиће у прилог усвајању декларације НАТО и ЕУ, која би додатно доприносила стратешком партнерству у изградњи војног потенцијала, сузбијању хибридних и сајбер опасности, размени информације и стварању капацитета у области безбедности, поморске безбедности, миграције и др.
Изласком Велике Британије из ЕУ, дискусија о овим ионако осетљивим питањима додатно се компликује, па је стварно тешко предвидива – правац њеног развоја можемо очекивати у блиским данима.
Превела: Ана Андрејева
Са 125 гласова „за” и 114 „против” парламент је изабрао редовну владу на челу са Росеном Жељасковим. Владу су подржале три политичке снаге, које ће директно у њој учествовати – ГЕРБ-СДС, „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“, као и..
„Квалитет живота људи са фокусом на образовање и здравство биће приоритет нове владе“, рекао је номиновани за премијера Росен Жељасков из ГЕРБ-СДС. Он је као друге главне задатке навео владавину права, одрживе финансије, избалансирани буџет,..
Партнери из коалиције ГЕРБ-СДС, "БСП – Уједињена левица" и "Постоји такав народ" (ИТН) потписали су коалициони споразум који дефинише главне приоритете будуће владе, саопштено је из прес-службе ГЕРБ-СДС-а. Парламентарна група „Демократија, права и..