Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

StotinkaOS – бугарска алтернатива водећим оперативним системима

БНР Новини
Лого StotinkaOS има скривене поруке. Округли облик подсећа на кованицу. Пресечени круг са четири отвора, која симболизују врата/излаз, усмерена су на четири стране света, са алузијом на слободу. Слово „S” у средини круга није само прво слово назива него и симбол правца којим је кренула екипа – југа (енгл. South), јер је „на југу увек лепо и пријатно свима.“ Stotinka Оperating System или СОС представља скраћеницу која сама по себи говори довољно. Симболика је у томе да ће свако добити благовремену помоћ на одређеном језику.
Фотографија: www.stotinkaos.net

Упознајте се са StotinkaOS – бугарском бесплатном Linux дистрибуцијом. Реч је о оперативном систему (ОС) чију базу чине Linux језгро и сет GNU програма и алата. Бугарска екипа је овај серверски оријентисани оперативни систем претворио у систем за стони рачунар додајући свој софтверски пакет и обезбеђујући његово одржавање, пакет часова и друге функције којим се корисници могу послужити како би им рад са системом био лак и пријатан. Ево шта је Владислав Александров, један од покретача StotinkaOS, рекао о концепцији:

„Идеја нам је да створимо услове за људе који траже алтернативу и који желе да са популарних и скупих оперативних система пређу на нешто што је бесплатно, те да на најлакши могући начин „мигрирају“ из једне у другу средину.“

СнимкаСлични пројекти су светска пракса и скоро свака земља у свету има своју популарну Linux дистрибуцију. StotinkaOS је прва и засада једина те врсте у Бугарској. Упркос томе што су радови на систему подоста захтевни Владислав и његов партнер Ивајло Кузев нису дуго оклевали да ли да се упусте у ту авантуру и 27. фебруара 2015. године је светло дана угледало прво издање оперативног система. Владислав каже да је StotinkaOS бесплатан и такав ће остати. Екипу сачињавају добровољци који сами покривају трошкове израде. На интернет страници StotinkaOS ћете видети дугме „Донирај,“ тако ће свако ко буде желео моћи да подржи ту иницијативу. Према Владиславу, Linux дистрибуције попут StotinkaOS су потпуно конкурентне распрострањеним оперативним системима. По њему, проблем са њиховом дистрибуцијом јесте у томе да већ постоје утврђени стандарди које људи слепо прате:

„Слободно могу рећи да Linux игра велику улогу у нашем животу – реч је о веб сајтовима, супер рачунарима… У тим областима је Linux лидер и остали оперативни системи озбиљно заостају за њим. Проблем је у томе да је мало познат међу крајњим потрошачима. Али ја мислим да слободни софтвер, у конкретном случају Linux, има будућност и он ће се тек развијати. Недопустиво је да сви верујемо и радимо са једном једином компанијом, имајући у виду да је она затвореног кода. Постоје болни проблеми који покрећу питања као што су: да ли је нормално да софтверски гиганти прикупљају информације од корисника њихових услуга – колико и какве тачно. Ако је систем затвореног кода онда нико, чак и стручњак програмер, не може да вам објасни како комуницира ваш оперативни систем, са којим серверима и какве податке шаље, односно размењује. Проблем је у томе да никоме није познато да ли се на тај начин не прикупљају лични подаци. Многи људи кажу да немају шта да крију, али суштинско питање није у томе, већ у општеприхваћеним нормама понашања и у томе да ли неко има право да без твог знања копа по твојим личним подацима и задире у интиму и ако је тако – зашто онда стављамо ролетне, имамо прозоре и врата, носимо одећу? Док код софтвера отвореног типа сви ти проблеми не постоје. Чак и да се ви не разумете у програмирање, можете ангажовати човека који ће проверити код како не бисте имали проблеме пошто је он видљив. Има компаније које интензивно раде у том правцу.“

СнимкаОперативни систем је доступан на преко 20 језика, међу којима и бугарски.

Пре две године су се на тржишту појавили и рачунари домаће производње „Правец.“ Ако две екипе уједине своје снаге, добили бисмо као крајњи резултат у потпуности бугарски производ – бугарски хардвер и софтвер.

Према Владиславу, ово је једна веома добра могућност:

„Нисмо размишљали о томе, али није немогуће. Уколико произвођачи рачунара марке „Правец“ покажу неко интересовање, слободно могу да пробају наш оперативни систем. Можемо им обезбедити и одржавање њиховог хардвера како би софтвер био у потпуности прилагођен њему.“ Оперативни систем засада нема мобилну верзију пошто екипа и даље ради на детаљима стоне верзије. Владислав је мишљења да имају будућност, јер бизнис и администрација углавном раде са њима. У случају да се пројекат развије и прошири, није искључена могућност да буде разрађена мобилна архитектура.“

Аутори StotinkaOS нису пропустили да се похвале и као изузетан успех оцене то што је група студената случајно наишла на њихов пројекат који им се толико допао да су својим професорима предложили да буде уведен на универзитет да би се њихова настава одвијала на бази бугарске Linux дистрибуције.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Солуну одата пошта браћи Атанасу и Љубомиру Далчеви

Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у том граду. „Бугарска треба да обележава места широм света где су живели познати и значајни..

објављено 17.9.24. 13.45

Софија очима страних туриста – више млада него древна

Света Софија – црква која је дала данашње име бугарској престоници обично остаје у сенци саборног храма Александра Невског. Он се уздиже у самом центру истоименог трга и својом белом фасадом и златно-зеленим куполама доминира градским хоризонтом..

објављено 17.9.24. 10.05
Фотографија: Бугарска школа „Долина ружа“ у Тотенхему, Лондон

Нова школска година почиње у 396 бугарских допунских школа широм света

У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале..

објављено 16.9.24. 11.58