Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Проф. Минчо Минчев о јубиларном издању Међународног музичког фестивала „Варненско лето“

Фотографија: БГНЕС

Минчо Минчев је прослављени бугарски виолиниста и педагог. Добитник је три прве награде на Међународном такмичењу Карл Флеш у Лондону и лауреат низа других угледних такмичења. Свира на виолинама Гварнери и Страдивари. Од 1990. г. је професор у „Фолкванг Хохшуле”-у у Есену, Немачка. Свирао је у њујоршком Карнеги холу, вашингтонском Кенеди центру, у Бољшом театру и московској сали Чајковски, у Фестивал холу и Ројал Алберт Холу у Лондону као и у многим другим престижним дворанама. Наступао је под диригентском палицом чувених диригената међу којима су и сер Невил Маринер, Ленард Слаткин, сер Александар Гибсон, сер Џон Елиот Гардинер, Емил Чакаров и др. Он је такође уметнички директор Међународине летње академије која се одржава у оквиру „Варненског лета“ – најстаријег бугарског фестивала чију 90. годишњицу славимо ове године. На овом јубиларном издању Минчо Минчев је заједно са својим сином Николајем одржао концерт посвећен Емилу Чакарову - бугарском диригенту светског гласа који је преминуо 1991. г.

Да подсетимо да је Емил Чакаров дуго година био асистент и сарадник Херберта фон Карајана. Дириговао је Берлинском филхармонијом, Бостонским симфонијским оркестром, Израелском филхармонијом, Француским националним оркестром, Лондонским симфонијским оркестром и др. 1986. г. је покренуо „Новогодишњи фестивал“ у Софији чија је традиција жива и данас. Дириговао је Софијским фестивалским оркестром који је основан опет на његову идеју. Чакаров је добро познат и као оперски диригент. Лондонски Ковент гарден, Њујоршки Метрополитен”, Миланска Ла скала су само део великих оперских кућа у којима је Чакаров наступао.

О концерту оца и сина Минчевих, посвећеном великом бугарском диригенту и о другим манифестацијама у оквиру фестивала „Варненско лето” прича проф. Минчо Минчев:

„Био сам срећан да са мојим сином посветимо тај концерт Емилу који је са овог света отишао пре 25 година. Он је био веома талентован и посебан музичар, шармантан и динамичан, али је на жалост опака болест прекинула његову каријеру. Са њим смо учили у истој музичкој школи. Били смо другови и имали велико поверење један у другога. У програму који смо извели са мојим сином у знак сећања на Емила ја сам у једној нумери свирао на виолини, а у другој на виоли. Понекад причињавам себи ово задовољство да свирам на виоли. Сваку похвалу заслужује ректор Економског универзитета у Варни проф. Илијев који нам уступа салу у Виници, насељу Варне. Она има одличну акустику и 500 седишта, а била је препуна публике.”

„Немачки квартет „Орфеус“ је одржао прекрасан концерт – наставља проф. Минчев. Импресиван је био концерт, посвећен годишњици Јехудија Мењухина. Из лондонске школе која носи његово име стигле су две врсне виолинисткиње. Посебно бих поменуо и реситал Георгија Василева који свира на класичној гитари. Јако сам хтео да ове године поводом 90. годишњице фестивала међу нама буде и врсни вокални педагог Ана Томова-Синтова, али је она на жалост била спречена да дође.“


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Стефан Диомов

“Здраво, пријатељу, како си?” – аутор "химне пријатељства" слави свој 80. рођендан

Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..

објављено 13.2.25. 11.35
Костадин Гугов

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..

објављено 12.2.25. 11.00

Музика Милена Кирова – узбудљив спој класике и „сеоског фанка“

На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..

објављено 11.2.25. 12.45