У последње време дебате за или против приступања Бугарске еврозони постају све жустрије, посебно након изјаве премијера Бојка Борисова да нема потребе журити и да је фиксни курс лева према евру довољно ефикасан. У контексту растућег популизма и национализма, поготово након британског референдума и у условима још увек нерешене дужничке кризе у Грчкој, чини се да су аргументи „против“ евра популарнији у државама чланицама ЕУ које још нису приступиле еврозони.
Према Борису Петрову, дугогодишњем високом службенику Бугарске народне банке /БНБ/, који однедавно послује у приватном сектору, тренутна политичка конјунктура не сме нас довести у заблуду. Бугарска је попут свих нових чланица ЕУ преузела обавезу за увођење евра, а осим тога она је економски заинтересована да не одуговлачи процес приступања.
„Бугарска мора да што пре постане члан еврозоне. Ионако ми смо везани за евро, али тренутно осећамо углавном негативне ефекте и све финансијске кризе у еврозони преносе се на нас путем курса евра. У исто време, не уживамо повластице и не учествујемо у доношењу одлука приликом одређивања монетарне политике. Додатно постоји низ предности: банковни сектор се потпуније интегрише, а банке имају приступ јефтинијем финансирању од стране Европске централне банке /ЕЦБ/ што може позитивно утицати на реални сектор, потрошаче и инвеститоре.“. Систем валутног одбора је стабилна институција, али политички потреси утичу и на њега. „Валутни одбор је у суштини карактеристичан за 19. век. А ми живимо у 21. веку, у доба сајбер новца “, подвлачи Борис Петров. Тренутно једна од највећих негативних страна валутног одбора у Бугарској је то што нас он обавезује да одржавамо изузетно велике девизне резерве. Те су резерве инвестиране у инструменте чија је доходовност сасвим мала, скоро ближа нули. Истовремено знатан део средстава која је тренутно држава акумулирала представља кредитна средства која се подижу на међународним тржиштима уз камату од 1-2 одсто. Тренутно Бугарска плаћа „порез стабилности“, сматра стручњак за финансије.
Шта би се променило на пример за бугарску компанију која увози столарију уколико сутра уведемо евро као националну валуту?
„Ако морамо бити прецизни, неће се скоро ништа променити. Вероватно би та компанија имала приступ јефтинијем кредиту за мала и средња предузећа јер су камате на кредите у еврима ниже него на кредите у левима. Ако компанија продаје на бугарском тржишту тренутно она добија кредит у левима. Ако продаје на страном тржишту, кредит је у страној валути – у еврима или доларима.“.
Други стручњаци сматрају да ће Бугарска изгубити од приступања еврозони јер ће морати да својим улозима учествује у спасилачким операцијама везано за туђе дугове.
„Будимо јасни! У Европском механизму за стабилност Бугарска учествује са веома малим доприносом јер гледано у целини у поређењу са осталим земљама ЕУ она има мали БДП. Осим тога у питању је новац који доноси приход. Тренутно Бугарска улаже у немачке обвезнице које доносе негативан приход од камата. Разлог за то је чињеница да их је са данашњим даном највише у нашим девизним резервама. А зашто не бисмо кроз допринос Европском механизму за стабилност улагали у обвезнице које доносе позитиван приход? У исто време емитујемо дужничке инструменте (државне хартије од вредности) са каматном стопом од 1,5%,а БНБ са своје стране инвестира у дужничке инструменте који доносе веома мали приход. Према Годишњем извештају БНБза 2015. годину нето приход од управљања међународним девизним резервама је негативан, а износи минус 8,54 милиона евра. За овакав резултат није крива БНБ, једноставно он је резултат валутног одбора.За 2015. годину БНБ је у буџет уплатила тек 20 милиона лева, а у добрим годинама, на пример у 2009., тај износ је био 400 милиона лева. Исказани резултат за прошлу годину је чак у поређењу са малом трговинском банком веома слаб. Ако учествујемо у Европском механизму за стабилност добићемо каматну стопу од 2 до 3 одсто. Тј. остварићемо позитиван финансијски резултат. Када Бугарска даје кредите другим државама, она има гаранцију да ће се новац вратити, а још и делимо ризик са осталима. У случају уласка у еврозону новац који се сада одржава у облику фискалних резерви ће се ослободити за јавне инвестиције и могао би се користити за повећање продуктивности и конкурентности ради гарантовања одрживијег економског раста“ , рекао је стручњак за финансије Борис Петров.
Превод: Албена Џерманова
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..