Да ли довољно познајемо хероје наше историје? Историјске личности које су највише допринеле бугарском националном препороду и ослобођењу земље од туђе владавине? Шта знамо о Софронију Врачанском, Ивану Вазову, Христу Ботеву, Василу Левском? Углавном најважније чињенице из њиховог живота, део којих и заправо нису чињенице већ нагађања, па чак и потпуне неистине. Покушаћемо да разбијемо неке митове који круже око тих личностиу чему нам помаже редитељ Искрен Красимиров, оснивач пројекта „Незаборавна Бугарска”. Филмовима које снима он жели да побуди интересовање младих за аутентичне чињенице из бугарске историје. Искрен је праунук једног од учесника Ботевљеве чете. Његов деда био је међу оних 200 добровољаца који су учествовали у  борбама Априлског устанка 1876. г. у Старој планини. Пошто је чета разбијена успео је да пребегне у Србију. Касније му је суђено у Видину и Русеу. За длаку је избегао смрт захваљујући првом бугарском службеном заштитнику Илији Цановом, који је спасио 17 устаника тако што је издејствовао да се смртна казна преиначи на изгнанство у Дијабекиру. То и објашњава велико интересовање Искрена за животно дело Христа Ботева. О њему је снимио два филма.

Упитали смо га шта је оно што не знамо о великом песнику и револуционару?

Познати бугарски научник из недалеке прошлости академик Петар Динеков, рекао је да сви знамо ко је Ботев, али у ствари ништа о њему не знамо.У то смо се убедили када смо обишли више од 200 школа, универзитета и домова културе у Бугарској и иностранству. Људи премало знају о Ботеву– неке од најважнијих чињеница из његовог живота су им познате, али не могу рећи где је погинуо.Још увек је уврежен мит да се то догодило на врху Вола или врху Околчица, али је истина другачија– војвода је погинуо испод врха Камарата у долини реке Јолковице.Није познато ко је убио Ботева, чему је био посвећен и наш последњи филм „Убиј Ботева”. Да ли ове речи припадају члану чете или неком припаднику башибозука или регуларних отоманских војних снага послатих у борбу против чете, није јасно. Ми тврдимо да је на жалост војвода постао жртва завере што не умањује његову улогу хероја. Он је заправо двоструки херој зато што је постао жртва и туђих непријатеља, и издајица између својих сународника.

Искрен Красимиров је завршио и филмско остварење о Софронију Врачанском. То је први и за сада једини филм о светитељу без чије би помоћиИсторија Словенобугарска Пајсија Хиландарског вероватно остала у келији светогорског монаха. Идеје младог редитеља не завршавају се ту, него он планира да догодине крене у реализацију филма посвећеног Апостолу слободе Василу Левском поводом 180 година од његовог рођења. До 1. новембра ове године нада се да ће окончати рад на филму „Бугарин да се зовем” који обрађује животни пут и дело великана бугарске књижевности Ивана Вазова.

Родољубље и домољубље нису урођена особина, њих треба васпитавати од малих ногу.Зато су и пројекти попут „Незаборавне Бугарске” стварно драгоцени. Они ће помоћи да се боље научи историја домовине, да се развије снажна национална свест и укаже на примере који могу служити за угледање.

Превела: Ана Андрејева