У нашем најјужнијем црноморском граду Ахтополу налази се један релативно млад, али занимљив музеј са богатом колекцијом који прича о историји сидра. Поставка је утемељена као јавна колекција Удружења „Црноморска Странџа“ чији је председник инж. Петар Канев. Стручни руководилац пројекта је историчар др Атанас Орачев.
Шта садржи музејска поставка?
- Велика сидра приказана су под ведрим небом, на трави. Она су из ХІХ и ХХ века, објашњава др Орачев. Затворена поставка прича о историји сидра. Она представља скоро све врсте ленгера који се користе у Црном мору од средине другог миленијума пре Христа па до прве половине ХХ века. У излозима и на подијумима могу да се виде и различити предмети из потонулих бродива. Колекција је прикупљана 6 година и једна је од највећих у свету. Налази у ствари су из акваторијума између Масленог рта и Резова. А то приобаље је најопасније за пловидбу у Црном мору.
Који су узроци тога?
- Обала овде је слабо разуђена и у потпуности је пореклом од вулканског стења, а посебно у деоници од Ахтопола ка Југу. Док је ка Северу тло седиментно и знатно мекше. Тојест реч је о стрмој, окомитој обали. И када се један брод из доба зоре једрења нађе у загрљају опасних ветрова и олуја, он нема где да се сакрије. Због тога овде је забележен и највећи број бродолома.
А с тога, свакако, и највећи број налаза...
Поставка представља и репрезентативну збирку европских мапа које разоткривају основне етапе у процесу упознавања Црног мора и Странџанског приобаља.
И још нешто: Сваке године овде гостује неки од приобалских музеја. Ове године своје артефакте представља музеј града Бјала. Реч је о налазима из античке тврђаве на рту Свети Атанас. Тамо је за седам година археолог доцент Валери Јотов показао како треба радити на социјализацији једног објекта и његовом претварању у једну запажену туристичку атракцију, наводи Атанас Орачев.
Поред сидара и њихових делова поставка у Ахтополу укључује и много кованица и друге предмете који су пронађени у Црном мору. Музеј има и збирку посвећену историји града и његовим становницима. А детаљна информација је презентирана на три језика: бугарском, енглеском и руском.
Музеј је и прва јавна колекција која је створена у Бугарској, а финансира се само од донација. Улазак је слободан!
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Врховни касациони суд је донео одлуку сагласно којој ће у регистар верских заједница Бугарске бити уписана Бугарска старокалендарска православна..
Дана 27. децембра Бугарска православна црква и верници славе празник посвећен Светом првомученику Стефану. Стефан је име грчког порекла које долази..