Арнаудов је добитник низа престижних међународних награда. Последњих година одржане су светске премијере његових дела у познатим концертним салама као што су Ројал фестивал хол, Вигмор хол и Сент Џон Смит у Лондону, Карнеги Хол у Њујорку, Концертхаус у Бечу и др. Његова дела укључена су у низ музичких антологија XX и XXI века, као и у издања познатих музичких кућа међу којима су Naxos of America, Concord Records и Labor Records – САД, Holophon Records – Аустрија, Гега Њу – Бугарска.

У интервјуу Радију Бугарска Георги Арнаудов је изјавио:

„Композитор је посебно биће. У току једног дана он ради 28 сати. У питању је дуг и мукотрпан процес. Не могу се похвалити да пишем брзо. Ни сам од оних који музику могу написати, на пример, на салвети. Ја морам да све лепо „осликам“. У последње време се све више осећам сликаром. Постоји 50 савета Салвадора Далија сликарима. Уколико се они примене и на музику, добијамо заиста занимљив резултат.Рад сликара је веома сличан композиторском раду. На нотном листу прво наносимо све боје, затим додајемо нијансе док не добијемо јасне обрисе и лик који оставља снажан утисак на слушаоца.“

Недавно је композитор Георги Арнаудов учествовао у великом пројекту у организацији Одељења за земље централне и источне Европе Министарства културе Кине под насловом - „Теренско истраживање у Кини композитора централне и источне Европе“, а на позив Камерног оркестра Забрањеног града /Пекинг/ чији је диригент проф. Лиу Шун, као и на позив познатог музичког антрополога Јуеа Џаоа. Учесници истраживања су позвани да напишу дела за оркестар који ће бити њихов домаћин, а њихове премијере биће представљене 2017. г. у Пекингу.

„То је пекиншки пројекат Оркестра забрањеног града који изводи светску савремену и класичну музику, као и нетрадиционалну кинеску музику –објашњава композитор. –Позив је добило15 композитора из источне Европе у оквиру тзв. Програма 16+1. Реч је о добро организованом, широком једномесечном теренском истраживању кинеске музике. Кина је позната и по својој гигантској музичкој индустрији и могу рећи да је све што сам видео тамо променило моју представу. Слушали смо обрасце кинеске музике из свих њених значајних периода – од античког доба до наших дана, имали смо прилику и да упознамо кинески фолклор. Чуо сам музику за коју нисам ни претпостављао да постоји.“

„Целокупан концепт и идеја о музици у земљама Далеког истока је предивна ствар – наставља композитор. Сада већ могу себи објаснити моделе по којима је радио Дебиси или Пучини. Обојица често користе далекоисточни начин размишљања. То је веома сложена идеја – како се музичка боја и тон наноси на партитуру. Овај начин размишљања се потпуно разликује од европског. Кинези поседују право богатство различитих врста музике за које нисам знао да постоје. Због тога је мој начин размишљања сада већ промењен.“

Превод: Албена Џерманова