Да ли смо свесни да су слова свуда око нас? Преплављени мноштвом обавеза у ужурбаној свакодневици често их прихватамо као датост. Шта један текст чини читким? Понекад се, упркос занимљивој садржини, штампани или испринтани текст теже чита због неправилног избора фонта. Улога фонтова у типографији је веома важна јер од њих зависи лакоћа визуелне комуникације читаоца.

Криста Радојева је фонт дизајнер. Живи и ради у Лондону. У разговору са Моником Александровом прича шта ју је привукло типографији:

„Нисам се одједном загрејала за типографију, моје интересовање за ову област дизајнирања развијало се постепено. Од малена волим цртање, касније сам се почела занимати и за друге уметности, а још сам и пасионирани читалац књига. Учила сам у класичној гимназији где сам пуно тога сазнала о древним језицима, писмима и њиховој историји. У свему томе некако ми је недостајао визуелни елеменат и зато сам решила да студирам графички дизајн у Лондону. Тамо су ми пројекти све чешће били везани за типографију. Тако сам се неприметно профилисала као дизајнер типа и постепено схватила да је то професија која би ми највише одговарала. Тада сам отишла у Холандију где сам се специјализовала у дизајнуtypeface-a. Дизајн фонтова ми омогућује да ускладим сва своја интересовања – да цртам, да се бавим различитим писмима и да истражујем њихову историју.“

Недавно је Криста креирала фонт инспирисан радом француског штампара Симона де Колина из 16. столећа. Он је сам израђивао типографска писма која је користио у штампању књига. „Његов рад је био темељ на којем сам почела развијати своје вештине. Историја је важан елеменат дизајна, али ниједан фонт не може бити успешан ако не водимо рачуна о савременом контексту “ – сматра Криста и додаје:

„Сваки фонт утиче на начин на који примамо информацију. Постоје бројна истраживања која показују да већина људи није тога свесна, али фонт стварно утиче на подсвест. Ако, рецимо, користимо погрешан фонт чак и најверодостојнија информација могла би изгледати сумњиво. И обрнуто, ако изаберемо фонт који делује угледно, садржина текста добија на тежини.“

Криста Радојева ради најчешће самостално, али често са колегама из бутика фонтова „Фонтсмит“ /Fontsmith/ разговарају о детаљима дизајна типа и међусобно се консултују.

У мају ове године Криста је била вођа радионице „За бољи летеринг“ у склопу Типофеста, одржаног у Софији и Пловдиву. Тамо су она и њена колегиница Марија Дореули упознале полазнике са основама летеринга. Шта значи ова страна реч?

„Летеринг је карактеристичан тип словних знакова, нешто попут натписа који има конкретну намену – објашњава Криста. Понекад се неправилно употребљава у смислу фонта, али код летеринга ако се нека слова понављају, она могу изгледати различито, док је код фонтова то немогуће, јер фонт представља устаљени систем писања слова. Летеринг је нешто између калиграфије и фонт дизајна. Марија и ја га користимо зато што мислимо да би студентима било од користи да буду боље упућени у конструкцију слова. Иначе је летеринг свуда око нас – на корицама књига, плакатима, мајицама…“

Недавно је уз Кристину помоћ завршена израда фонта FS Siena. Створен је на идеју оснивача „Фонтсмита“ Џејсона Смита, који је још као студент скицирао прва слова. Жеља му је да креира елегантан фонт, инспирисан пропорцијама класичних римских слова, али да истовремено изгледа атрактивно у савременим условима. Када се Криста придружила „Фонтсмиту“, Џејсон јој је предао све своје дотадашње скице за овај фонт. На почетку су заједно осмишљавали детаље, а финализацију рада препустио је њој. Криста се у то време бавила многим другим пројектима, па јој је дорађивање фонта FS Siena одузело око годину дана.

У септембру Криста ће опет доћи у Бугарску где ће водити радионицу калиграфије и дизајнирања фонтова. Теме ће бити писање слова користећи традиционалне методе калиграфије и претварање калиграфских облика у фонтове. „Било би добро да оваквих дешавања у Бугарској буде више, да расте број оних који желе да стекну такве вештине зато што је типографија незаобилазан део наше свакодневице“ – рекла је у закључку фонт дизајнер Криста Радојева.

Превела: Ана Андрејева