Опером „Лучија од Ламермура“ и ватрометом завршено је дванаесто издање фестивала „Моцартови празници 2016“ у Правецу. Током пет дана фестивала гости и учесници су уживали у грандиозном празнику уметности. Град је живео у ритму дивне музике, са стваралаштвом истакнутих диригената и оперских певача. Обележене су 260. годишњица рођења Моцарта, 400. годишњице смрти Мигела де Сервантеса и Вилијама Шекспира и 200 година од прве премијере опере „Севиљски берберин“ Ђоакина Росинија. Богат програм је обрадовао публику, почев од првог концерта моцартових дела у извођењу Симфонијског оркестра Бугарског националног радија под управом Дијана Чобанова.

Више о тим празницима сазнајемо од оснивачице фестивала оперске диве Христине Ангелакове:

- Тешко је организовати фестивал, посебно када је његов програм толико богат, а позвано је и много афирмисаних интерпретатора. То свакако кошта скупо, али човек не треба да се повлачи пред тешкоћама. Захвални смо спонзорима да су нас подржали. Сви су били срећни да дођу овде, да учествују у манифестацији, а радо би се и вратили. Шта има лепшег од тога. Успоставили смо много нових контаката на професионалном нивоу, стекли смо много нових пријатеља. Слушала сам маестра Хосеа Гомеса на новогодишњем концерту у Бугарској. Веома ме импресионирао његов однос ка солистима и оркестру. Иако премлад он већ има богату биографију и познат је на светској оперској сцени. Мислим да је магија у томе да покажеш да схваташ музику и да је претвараш посвећено, са огромном жељом. Што се тиче маестра из Аргентине који је дириговао завршним концертом Старозагорске опере – Марија де Росеа, могу рећи да се са њим пева дивно. Он подржава певаче, а пружа им и слободу како би они у потпуности испољили своја вокална умећа. Радосна сам да је Марио де Росе овде и надам се да то није његова последња посета Бугарској.

- Балет у већој мери тражи савремена изражајна средства од опере, наставља Христина Ангелакова. Због тога усклађивање опере и балета је озбиљан корак напред. Показало се такође да се нашој публици веома допадају балетске поставке. А међу најбољим спектаклима прошле сезоне је била управо опера „Лучија од Ламермура“ Старозагорске опере, те смо је зато позвали у Правец. Приредити фестивал значи сањати, а када су снови велики, увек и одасвуд стиже подршка. Духовност треба да буде испред свега. И ја, и људи са којима радим смо оптимисти. Надамо се да ће фестивал имати дуг живот.

О поставци „Музика, балет и … слике“ посвећеној Сервантесу говори Орлин Горанов, који је тумачио улогу Дон Кихота у мјузиклу „Човек из Манче“ Дејла Васермана:

- По мени мјузикл је најкомплекснија уметност нашег века. У њему присуствују и класика, и џез, и позориште. Има свега. Управо сада, када обележавамо 400. годишњицу смрти великих Сервантеса и Шекспира, који су живели у једно доба, али нису имали шансу да се сретне, иако су им душе биле повезане, дошао је тренутак да се обратимо Дон Кихоту. Ко је данас луд? Да ли не треба да преиспитамо свој досадашњи живот? Да преиспитамо људске вредности да бисмо наставили напред?

Гост-диригент из Шпаније маестро Хосе Луис Гомес прича о Бугарској и свом раду на гала-концерту „Viva il vino spumeggiante“ (Живело вино пенушаво), којом су приликом изведене вољене и популарне здравице из дела Моцарта, Доницетија, Вердија др.

- У Бугарској сам по други пут. Да наступим на овом фестивалу позвала ме је оперска дива Христина Ангелакова. Правец је одлично место за таква културна дешавања, сцена је лепа, дивна је и природа ваше земље. Публика је образована, воли и разуме музику. Ја сам пореклом Венецуеланац. Кад сам овде упознао неке људе открио сам велике сличности у карактеру наших народа. Бугари су комуникативни и срдачни људи. Премда сте Балканци, личите на Медитеранце и то се одмах уочава. Право је задовољство сарађивати са колегама који се озбиљно, али истовремено страствено односе према музицирању .Радовао бих се кад би ми се пружила прилика да опет дођем у Бугарску.

Сопран Добрина Икономова, солисткиња Музичког позоришта, једна је од звезда на небу бугарске оперске и оперетске музике:

- Јако сам захвална што сам имала шансу да наступим на овом јединственом фестивалу, да будем део тог музичког празника. Пријатно је певати под ведрим небом иако крије неке ризике за извођаче, али публици је то занимљиво и узбудљиво. Концерт здравица је обухватио разне жанрове: мјузикл, оперу, оперету.

О финалној представи фестивала – опери „Лучија од Ламермура“ Доницетија, поставци Државне опере Старе Загоре, прича гост-диригент Марио Де Росе:

- У Правецу сам први пут, пред овом публиком и на овом цењеном фестивалу. Постављање представа на отвореном, а посебно опера, је веома компликован задатак, јер мораш побринути о низу специфичности спектакла. Али је изазов који вреди прихватити зато што је нешто посве различито од традиционалне представе у сали и зато што изгледа лепо. Аудиција за оперске улоге донела нам је задовољство зато што су учесници били млади људи који су дивно певали.

Превод: Александра Ливен