Проф. Чапканов је захвалан судбини која је сасвим рано „пробудила” његова чула за фолклор из странџанског краја.
„Веома сам срећан. Имао сам прилику да нашу уметност промовишем на три континента – у Европи, Азији, Америци. Народна музика је енергетски стуб Бугарске, она нас повезује са Васионом, док су наше традиције огледални лик историје. Одавно сам се посветио очувању наших традиција.“
Фолклориста је ансамбл „Странџа“ основао 1965. године, након чега је деценијама био његов главни уметнички руководилац и композитор.
„За стварање ансамбла велику подршку пружио ми је Филип Кутев. Он је човек који је у мене поверовао још на Другом републичком фестивалу. Био сам већ основао фолклорни мешовити хор, а он ми је рекао: „То је хор који показује пут развоја фолклорних састава.“ Моју идеју о формирању ансамбла подржао је и Георги Павлов – познати певач народних песама из Странџанског краја.“
Богата фолклорна култура Странџанског краја је провоцирала и научне интересе Стефана Чапканова.
„Увек сам тежио да све што створим има практичну примену и теоретски значај. „Феномен бугарског народног певања. Проблеми производње звука” је први научни рад посвећен народном певању. Показало се да предавачи примењују методу наставе која је одавно одбачена – методу која се базира на опонашању звукова. Али зна се да чим предавач има неку ману он је нехотице преноси и на своје ученике. Овај научни рад пружа детаљну представу о извођачу.“
Проф. Чапканов је испричао и зашто је написао драгоцени приручник за студенте, предаваче и стручњаке под насловом „Музички фолклор Странџе. Метроритмичке, структурне и тонске особености”.
„Сви знамо да је још из давнина музика елемент духовног, интелектуалног развоја човека. Она је његов стални сапутник – почев од ритма, преко игре, првих звукова који су пратили примитивног човека и допринели његовом укључивању у нову средину. Музика илуструје процес рада, обредну патетичност, прелази кроз синтезу са игром, да би се још у древним временима осамосталила као посебна уметност. Она је у центру пажње и древних мислилаца из питагорејске школе.”
И данас професор Стефан Чапканов пише музику. Пише и научни рад који ће ускоро бити издат.
„Бугарски фолклор је феноменалан. На пример, кораци кола су својеврсне шифре помоћу којих перципирамо позитивне вибрације Васионе, напајамо се позитивном енергијом. Народна музика, традиције, писмо су наш фундамент. Својим вибрацијама народна песма не само лечи него и очишћује човека духовно и физички. Због свега тога почео сам да пишем научни рад „ Дуговечност бугарског фолклора”.
Превод: Албена Џерманова
Дана 18. априла пре 130 година у граду Трну, у западном делу Бугарске, рођена је бугарска оперска и народна певачица Ђурђа Пинџурова. Још као дете певала је народне песме са својом мајком. Ђурђа Пинџурова је 1917. године почела да похађа..
Млада певачица Дани Илијева, која потиче из музичке породице и већ више од десет година гради свој вокални израз, представља свој најновији сингл — песму „Тајно“. После наступа у бројним музичким форматима и освајања прве награде на Националном..
Композитор дечјих песама Доно Цветков представиће свој нови албум насловљен „Где чуда станују?“ великим концертом који ће се одржати 15. априла у Централном војном клубу у Софији. Нови музички пројекат аутора неоспоривог хита „Хало, хало, сунце“,..
Дана 18. априла пре 130 година у граду Трну, у западном делу Бугарске, рођена је бугарска оперска и народна певачица Ђурђа Пинџурова. Још као..
Променљиво облачно