Античко насеље и велика базилика допуњују слику прошлости Старосела

објављено 8.9.16. 13.16

Фотографија: bnt.bg

И током ове археолошке сезоне у богатом историјским споменицима пределу Бугарске код села Старосел (општина Хисар) су откривена занимљива сведочанства из далеке прошлости. Она су пронађена у рејону чувеног подземног храма Четињова могила и хумке Хоризонт, чији је проналазач велики бугарски археолог др Георги Китов. Ове године екипа доцента дра Ивана Христова, заменика директора Националног историјског музеја, локализовала је и место некадашњег трачког насеља на истом подручју. И још – код Старосела је откривена велика базилика.

Ево шта каже у интервјуу Радио Бугарској доцент Христов:„Током протеклих година је истражена једнобродна мала црква из касноантичког периода на врху Козје грамаде. На терену Старосела локализоване су још две базилике. Познато нам је да у суседним селима Матеница и Красово построје још две. Тј., присуство ранохришћанских споменика на јужним падинама Средње горе није неки изузетак. Нас је пре изненадило постојање базилике надомак трачке надгробне хумке, у непосредној близини великог подземног споменика из доба Трачана, као и оријентација зграде у правцу североисток-југозапад, а не уобичајеном – исток-запад.“

Археолози су започели истраживање античког насеља на површини од преко 1,5 хектара. Логично је очекивати да слично велико насеље из касног античког доба има и значајну предисторију. Претпоставља се да ће бити пронађени један или неколико култних споменика и цркава. Међутим, у којој мери је сачуван већ откривени храм?
Снимка

„Практично се ради о тробродној базилици, дугој 25 метара и 80 сантиметара и широкој 13 метара. Дакле, укупна површина постројења заједно са допунским просторијама са северозапада износи 350 квадратних метара. Иначе споменик је сачуван на висини од око 80 сантиметара. Али, гледано у целини, доживео је велико разарање крајем VI века. Ако томе додамо и најезде савремених трагача за закопаним благом, штете су заиста озбиљне. И поред тога, темељи су у потпуности сачувани, апсида је зидана од вешто отесаног камења са малтером, а колоне цркве су биле одговарајуће причвршћене. Припрата такође је врло добро сачувана. Тако да говоримо о споменику који може да буде конзервисан, чак и делимично рестауриран и приказан бројним посетиоцима Старосела“, наводи доцент Христов.

Предвиђено је да се стручњаци Инспектората Министарства културе и колеге доцента Христова упознају с резултатима истраживања и предложе мере за даље очување античког храма. Свакако, он подлежи конзервацији. Уосталом, експедицију је финансирао локални вински подрум који жели да помогне изградњу крова и ограде како би објекат био сачуван за идуће генерације.

„Филозофија наших иницијатива свугде у земљи је да се објекти истражују, одмах да се предузимају мере у циљу њиховог очувања и да се објављују сви резултати, како би људи знали све о историји тих занимљивих споменика“, каже у закључку археолог Иван Христов.

Фотографија:bnt.bg

Превод: Александра Ливен

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Античко насеље и велика базилика допуњују слику прошлости Старосела

Више из ове категориjе

Перперикон уврштен међу 10 најзначајнијих светских локација по избору "Гардијана"

Православни хришћани обележавају празник Зачећа Свете Ане

Свети Николај Чудотворац – оличење несебичног милосрђа