„Као особа која је сав живот провела у Софији, понекад ми се чини да ми се овај град више не свиђа. Дешавало се да мислим да ми никад више неће бити занимљив, да се толико добро познајемо да ме не може ничим изненадити. Али он увек нађе начин да ме подсети да га волим због чаролија уличица старог центра, позоришта, музеја, паркова…“ Биле су речи Димитра Стефанова који је причу о вољеном граду наставио серијом фото-колажа у којима се преплићу слике савремене и старе Софије. Пројекат је назвао „Изгубљена Софија,“ а инспирацију је нашао на сајту „Изгубљена Бугарска“ чији је оснивач Пејо Колев. На сајту је објављено безброј фотографија људи, места и догађаја прошлих векова. Управо са тог сајта је Димитар узео архивске слике града и комбиновао их са фотографијама које је сам урадио. Ево шта нам је с тим у вези испричао аутор:
„Видео сам сличне компилације слика Берлина које представљају град за време Другог светског рата и данас, нешто слично је рађено и за Париз. Тад сам се замислио зашто још нико није урадио нешто слично за Софију. Тако сам одлучио да ћу ја то учинити за мој омиљени град. Изабрао сам старе слике које сам планирао да укључим у фото-колаж и скинуо их на свој телефон како бих ухватио исти угао док сликам. Хтео сам да установим тачан угао. Сама обрада слика, копирање и налепљивање, било је право задовољство. Као слагалица која је годинама чекала да буде сложена. Нисам хтео да слике поређам једне поред других, већ сам желео да се једна прелива у другу да бих на овај начин ставио посебан акценат на сличности и разлике између прошлости и садашњости.“
Димитар каже да су људи остали одушевљени фото-колажима, али су и изненађени чињеницом да се нека места кроз године нису пуно променила. Пројект „Изгубљена Софија“ је скренуо пажњу на још нешто:
„Најбитније је да схватимо да у нашем граду још увек има пуно лепих зграда, али неке од њих већ вапе за спасавањем, потребна им је рестаурација. Мени лично се не свиђа то што зграде у центру града нису истог изгледа, за разлику од осталих европских градова. Прво што видимо су најстарије зграде, одмах поред њих су оне из доба социјализма, а ту су и нове зграде у духу модерног доба, и све то вам је на једном месту.“
Све ређе дижемо поглед са плочника и примећујемо средину која нас окружује. Можда, с једне стране, немар, с друге, егоизам, дан за даном, полако уништавају и руше софијске зграде, а са њим и наше културно наслеђе. Наравно, у том погледу изузетак не чине и остали градови код нас. Које вам је омиљено место у вашем родном граду? И зар није тужно кад помислите да уколико наставимо тако ваши унуци га никад неће видети?
Омиљена места Димитра Стефанова у Софији су Улица грофа Игнатијева и Трг Славејкова.
„На један диван начин је тамо очуван дух старе Софије. У тој улици је најмање нових зграда, тако да је архитектонски стил једнак. Допада ми се стари део престонице,“ с осмехом каже Димитар Стефанов.
Превод; Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: dimitarstefanov.blogspot.bgМесне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског, који је саграђен средствима бугарске државе и великодушним донацијама Бугара на Острву...
Захваљујући европској иницијативи DiscoverEU, 558 осамнаестогодишњака добило је путне пропуснице за бесплатно путовање возом по Европи, током којег ће имати прилику да упознају различите културе и стекну нова пријатељства. За јесењи круг програма..
На бугарској антарктичкој бази „Св. Климент Охридски“ постављена је специјализована мерна опрема која ће у периоду од два месеца прикупљати драгоцене податке о Сунчевој активности и њеном утицају на Земљино магнетно поље. Истраживања се спроводе у..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..
Бугарска допунска школа „Отац Александар Чакарак“ у пограничном граду Једрну тренутно похађа 55 ученика. Ова школа, која је са радом почела 2017. године..