Кампања за председничке изборе у Бугарској је започела 6. октобра. Очекивало се да сучељавање по унутарполитичким темама у њој буде подређено расправама око спољнополитичких проблема. Међутим, неочекивано један спољнополитички проблем – какав је избор новог генералног секретара ОУН – прерастао је у унутарполитичке препирке због неуспеха владиног кандидата за тај положај Кристалине Георгијеве. Предвиђања појединих посматрача да ова тема неће утицати на предизборну кампању тешко да ће се оправдати, јер ће, по свему судећи, у оно мало преосталих дана до гласања 6. новембра, ситуација ескалирати што је видно из предлога за изгласавање неповерења влади и позива да она повуче свог кандидата за шефа ОУН Георгијеву чак са њене функције потпредседника Европске комисије. Питање није да ли, већ у којој ће мери расплет у ОУН утицати на домаћи изборни чвор. На почетку кампање подршка кандидатима владајуће партије ГЕРБ за председника и потпредседника земље била је 19,8%, а кандидати социјалиста су уживали подршку 14,9% испитаника. За мање од месец дана тешко да ће бити поништена разлика од 5,1% , али ће свакако доћи до неког приближавања резултата, што пак може да буде пресудно за прегруписање снага у другој рунди. Иако самостални учесници у председничкој кампањи, левичарске Бугарска социјалистичка партија и партија АБВ воде консултације о изгласавању неповерења влади и у другој рунди та заједничка ствар може да их уједини против кандидата управљача. И поред доживљеног расцепа Покрет за права и слободе није одустао од амбиције и овога пута да игра одлучујућу улогу у формирању коначног резултата избора председника државе, померајући тас ваге у корист једног или другог кандидата. Партије гледају на председничке изборе и као на „опипавање терена“ за евентуалне превремене парламентарне. С тим у вези премијер Борисов није случајно изјавио да у случају неуспеха у првој рудни сам ће их изазвати, подносећи оставку. Према социолошким испитивањима спроведеним непосредно пре председничких избора, ако се сада одрже парламентарни у Народно собрање би ушле само 4 формације – ГЕРБ са 26,70%, социјалисти са 13,80%, Патриотски фронт са 7,40% и Реформистички блок са 5,70%. Тешко да ће се тај „однос сила“ сачувати и после председничких избора, али да ли ће промена оправдати заказивање превремених парламентарних избора постаће јасно тек после обелодањивања коначних резултата избора за новог председника Бугарске.
Превод: Александра Ливен
ГЕРБ-СДС ужива подршку 22,8% бирача и остаје прва политичка снага у земљи, показују резултати репрезентативног истраживања агенције „Маркет линкс“. На другом месту је формација „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ са 13,3% подршке, следе ДПС –..
Посланици у 51. сазиву Народног собрања, после летње паузе, требало би да се сутра, 3. септембра, врате у посланичке клупе. Међу најхитнијим и најважнијим задацима који очекују народне посланике су државни буџет за 2026. г, проблем с несташицом..
Оружјем које производи и одлуком да учествује у инструменту ЕУ за одбрамбену индустрију – SAFE, Бугарска доприноси одбрани Украјине и заједничкој безбедности ЕУ. Ово је изјавила председница ЕК Урсула фон дер Лајен на конференцији за новинаре након..
Најважнији задатак пред нама је проналажење одрживог решења за рат на нашем континенту путем дипломатије. Ово је изјавио председник Румен Радев у Талину,..