Тонски сниматељ често остаје непознат слушаоцима који обично слушају програме због водитеља и њихових саговорника. Међутим, та особа је важан део екипе сваке радијске емисије. Главни задатак тонског сниматеља јесте снимање, обрада и репродукција звука, према сценарију, појашњава Димитар Палашев. За себе каже да је „диносаурус” јер је слушаоцима БНР посветио преко 40 година свог живота, бринући о одличном квалитету звука као оператер звука, монтажер звука и тонски сниматељ, а подсећа и да је био аутор емисија посвећених филателији.
Данас, иако је већ пензионер, сарађује у емисијама нашег радија, али наступа и у новој улози – оној популарног статисте за потребе филмских продукција и рекламе. Колеге са наше „Старе куће“, како одавно називају БНР, га упоређују са Дон Кихотом због његовог спољашњег изгледа – подсећа на племића и стасит је. Други кажу да је он просто "човек оркестар". Знали су да ће увек наћи најбољи баланс између музике и говора у емисији, да може помоћи и избором најбоље музике за одређену тему, а он би на сасвим деликатан начин указао на неку нетачност у припремљеном тексту; ако сте сувише узбуђени, наћи ће праве речи које одмах смирују и убијају трему, а у случају потребе понудиће масажу да вас прође главобоља, јер је и за то био вешт. На радију га сви знају и воле. Ево како Димитар Палашев објашњава специфичности своје професије:
Пре снимања тонски сниматељ ће прво испробати звук. Уколико буде потребно, интервенисаће. Међутим, драстичне промене су апсолутно забрањене. У свом раду користимо различиту опрему и уређаје. На пример, код снимања драмских емисија радимо са додатном опремом, на пример за промену гласа. У студију је био и један велики лим којим смо када је било потребно "правили ветар". Све се то затим обрађује миксером звука, а на крају добијамо финални производ.
Када се далеке 1962. г. запослио на радију тамо је затекао дивну радну атмосферу:
За тадашње услове техника је била на нивоу – немачке, швајцарске и руске производње, а колеге су биле срдачне и предусретљиве. Дале су све од себе да би ме увеле у професију. Оператер звука је био задужен за постављане магнетофонских трака на магнетофон и за монтажу трака. Све се то радило уз помоћ тонског сниматеља, који је био за микспултом”, - сећа се почетка свог рада на радију Димитар Палашев, а десет година касније када је у рукама већ држао одговарајућу диплому постао је тонски сниматељ:
Ствари су се постепено мењале. Добили смо нове микспултове и магнетофоне па је било потребно да прођемо одговарајућу обуку. Године 1999. уведена је компјутерска техника. Сада је све много лакше и удобније. Када смо радили са магнетофонским тракама, било је другачије. Дешавало се да је магнетофонска трака краћа или да се покида – онда смо је лепили ацетонским лепком помоћу стаклених штапића. Компјутер омогућава да се све ради брже, квалитетније и ефектније. Нова техника је прави изазов за тонског сниматеља – у кратком року мора је савладати, али не сме заборавити ни како се ради са старом техником. За 2-3 године свака техника застари, стиже нова, а ми опет морамо проћи обуку. Другим речима, морамо се стално развијати и усавршавати како бисмо слушаоцима понудили квалитетан производ. Када сам обучавао колеге, увек сам им говорио: „Квалитет вашег рада мора бити више него одличан. „Одличан квалитет” код мене не пролази!”. И сада на радију раде колеге које сам ја обучавао, а има и оних који су прешли на рад у друге радио-станице. Када их сретнем кажу ми: „Знаш, када сам код њих отишао сви су били изненађени мојим вештинама. Добро си ме ти у студију обучио.”. Тако је кад на једној страни имаш искуство, а на другој – тежњу стећи знања и узети све што ти се пружа.
Рад га је састао са многим познатим музичарима и глумцима као што су Милчо Левијев, Тања Масалитинова, Апостол Карамитев и други чији се снимци – његово дело, данас чувају у тонском архиву БНР. И данас се сећам извођача попут Хасана Чинчирија, Ангела Георгијева… Они су перфектни у свом послу. Сећам се једном кад смо имали снимак у 1. студију извођачи су седели у једном ћошку, а када је дошао ред да певају, они су боси прилазили микрофону да не би било додатног шума. Били су веома срдачни, као да смо рођена браћа, - рекао је Димитар Палашев. И ево неосетно смо стигли и до гафова у радијском етеру – омиљене теме запосленима на радију када се нађу за столом:
Иде жива емисија посвећена народној музици. Спикер Славејко Славчев најављује: „А сада „Легла је Тодора” за све који су је пожелели”. Док је ишла песма „Легла је Тодора”, телефон се усијао од позива слушалаца који су питали: „Како бре то, па где је легла Тодора? То је чиста порнографија!” – завршио је причу о свом раду на радију тонски сниматељ Димитар Палашев.
Превод: Албена ЏермановаФотографије: лична архива
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9 процентних поена и сада износи 46%. Ипак, земља остаје подељена по овом питању, јер је исто толико..
Традиционално божићно путовање Родопском пругом уског колосека ове године ће се одржати 22. децембра, потврдио је за БНР-Благоевград Кристијан Ваклинов, оснивач и председник удружења „Родопска пруга уског колосека“. Током четворочасовног путовања,..
Директори школа, наставници и родитељи у Бугарској позивају на потпуну забрану друштвене мреже ТикТок због све чешћих инцидената који укључују децу. Најновији случајеви повезани су са покушајима изазова попут „Супермена“ и „Спајдермена“, који су већ..
Производња грамофонских плоча у Бугарској престала је 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025...
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је..
Бугарска бележи позитиван демографски тренд: више људи се враћа из иностранства или досељава из других земаља Европске уније него што је напушта. Ову..