Ivaylovgrad – „If I love grad“. Не тражите превод у речнику, јер га нећете наћи. То је осећај који вас обузима када посетите Ивајловград. Место које нећеш да напустиш, где се осећаш мирно и комотно, далеко од уобичајене градске хуке и буке и гужве. Место које одише историјом и где се укрштају различите епохе. Ту су трагови трачких мегалитских кругова и гробница. Онда античка вила „Армира“ са дивним мозаицима – сведочанство из касног римског доба. Надомак је и тврђава „Родостица“ која је у IX-X веку била најјужнија тачка бугарске државе. Налазила се свега 30 километара од Једрена и чувала древни пут дуж реке Арде који је пресецао планину Родопе. И још једна тврђава „Љутица“ – мермерни град који је постојао између XI и XVII века и чува успомену на бугарског цара Калојана и његов поход ка земљама Хадријанопола, данашњег Једрена.

Међутим, пут до „Љутице“ па и до самог Ивајловграда и данас је права авантура, јер пре путовања кроз време, треба да одлучите како да доспете до тражене дестинације. Постоје две могућности: или да останете на бугарској територији, или да кренете кроз Грчку јер је ова варијанта за двадесетак километара краћа. У овом региону туризам и пољопривреда су основно средство за живот, али незапосленост надмашује 20%. Многа села већ одавно су опустела, али и поред тога постоје људи који уливају наду да независно од тешкоћа тај предео није осуђен и поседује потенцијал да се развија. Међу њима је управник једног хотела у Ивајловграду Димитрина Стефанова.

- Дошла сам овде као туриста, у тај мали, али предивни град и остала. Ми жене остајемо негде или због љубави, или због наше природне тежње да обожавамо лепоту. Код мене је било и једно, и друго, јер сам овде пронашла и љубав мог живота. Ивајловград је сачувао традиције, морал и своје принципе. Видим да је у великим градовима то дефицит, јер људи масовно настоје да буду комерцијални и заборављају на драгоцене ситнице. А у жељи да покажем специфичност овог за мене омиљеног места смислила сам кованицу „Ivaylovgrad – If I love grad“. Тако показујемо људима да ми волимо наш Ивајловград и настојимо да се он развија, да млади остану ту. Ја радим са људима и видим да они долазе овде радознали да сазнају нешто више о историји, да се упознају са јединственим сведочанствима о славној прошлости наше домовине.

„If I love grad“ – тај разнојезични израз наводи на размишљање о томе да ли ми у ствари волимо градове у којима живимо, да ли се осећамо добро у њима и да ли помажемо да постану боље место? Димитрина сматра да су у Ивајловграду као уосталом и у другим местима широм Бугарске, проблеми једнаки и то претежно у сфери међуљудских односа: 

- Овде коегзистирају припадници различитих етничких заједница који су у сталној свађи уместо да се удружују и подржавају. Типично на бугарски начин, осећаш се добро када је осталима зле, што је велика штета. Можда је такав наш менталитет – да се стално упоређујемо, да гледамо у туђе ствари и никада да не вреднујемо оно што имамо.

Страх, завист и мржња сметају нам и коче нас када покушавамо да претворимо своју домовину у боље место за живот. А свака велика промена почиње малим корацима.

Димитрина воли свој Ивајловград и верује да ће му помоћи да се развија на боље. Те због тога и честица „If“ – „ако“ ускоро може да буде брисана са њеног забавног слогана.