Министарство финансија је објавило Нацрт државног буџета за 2017. годину. Пре него што ће постати опшеважећи и обавезан за све власти закон предстоје расправе, разговори, разматрања, предлози, захтеви и примедбе које ће упутити министарства, институције, општине и други који рачунају на субвенције из буџета или треба да напуне државну касу. Из објављеног нацрта постаје јасно који су главни параметри и акценти у државној политици следеће године, који вероватно неће доживети неке велике промене.
Оно прво што нам запада за око јесте да држава планира да повећа наплативост прихода у односу на 2016, али је заједно са тим најављено и повећање трошкова. Разлика није толико велика – за милијарду више, али је уочљива у контексту очекиваног успоравања привредног раста тако што ће се са досадашњих 2,6 посто спустити на 2,5 посто, и недостатка планова за подизање границе задуживања на међународним тржиштима што ће, са своје стране, довести до буџетског дефицита од 1,4 посто. Повећање трошкова и буџетски дефицит су последица очекиваног раста европских субвенција које, са своје стране, налажу веће државно кофинансирање.
Министарство финансија је јасно дефинисало приоритете за које је предвиђено финансирање и за које је планирано повећање јавних трошкова. Реч је о образовању, одбрани, здравству и енергетској ефикасности. Паралелно с тим, власти у Софији тврде да се порези неће повећати, али није сасвим тако, јер су доприноси за пензије порасли за 1 посто а старосна граница за пензију се подиже за по још два месеца годишње, сагласно утврђеном пре неколико година плану. Оспоравано од стране послодаваца повећање минималне месечне зараде до 230 евра, што по њима није сразмерно повећању продуктивности рада, вероватно ће се догодити у 2017. То неће озбиљно утицати на последње место које Бугарска заузима по том показатељу у Европи, али је ипак корак у правилном правцу када је у питању достизање међународног прага сиромаштва. То ће свакако имати позитиван утицај на потрошњу која се очекује да буде главни покретач раста БДП-а.
У Нацрту буџета за 2017. годину нема ничег сензационалистичког – нити позитивног, нити негативног. Пре би се рекло да је ово један рутински буџет који рачуна на стабилност и предвидивост. Али када се узме у обзир међународно окружење у којем се мала и крхка, отворена према међународним тржиштима бугарска привреда развија, нису искључени изненадни преокрети који ће побркати рачуне бугарских власти.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..