Као одговор на одлуку Русије о размештању 330.000 војника у близини своје западне границе, министри одбране земаља НАТО су донели одлуку да у Балтичким земљама и Источној Европи Алијанса формира четири борбене групе од око 4.000 војника. САД ће упутити у источну Пољску батаљон од 900, као и контингент тенкова и артилерије у источну Европу. Од маја идуће године у Естонији ће бити размештен батаљон од 800 војника из Велике Британије, Данске и Француске. Канада и Италија ће упутити трупе у Летонију, а Немачка, Холандија, Норвешка, Белгија, Луксембург и Хрватска – у Литванију. Велика Британија ће у Румунији разместити ловце „Тајфун“ ради патролирања око Црног мора. Агенција Ројтерс је ово предстојеће размештање нових снага назвала „највећим гомилањем војске око Русије од Хладног рата“.
У вези са тим гомилањем Бугарска се не помиње, што показује да је став Софије по том питању суздржан. И заиста је министар одбране Николај Ненчев изјавио да бугарски војници неће учествовати у новим батаљонима дуж источне границе НАТО са Русијом. У овој етапи Бугарској није упућен такав захтев, а и сама она нема намеру да учествује у предстојећим формацијама јер сматра да јој је довољна досадашња обавеза да има 400 људи у мултинационалној бригади НАТО у Румунији и то не стално него само у случају потребе и то по принципу ротације.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је изјавио да очекује да у фебруару идуће године буде донета одлука о повећању присуства Алијансе у региону Црног мора. Ово се питања прилично одавно разматра, а још нема коначне одлуке јер је оно у контексту ситуације око Украјине веома деликатно. И на последњем заседању НАТО у Бриселу низ министара је изразио забринутост због дешавања у региону Црног мора и нагласио неопходност појачаног војног присуства у облику тренинга и вежби. И по овом питању Софија има суздржан став и искључује договоре између појединих земаља НАТО. Министар одбране Ненчев се и даље противи таквим договорима са Румунијом и Турском, али не искључује могућност да у децембру, пре разматрања питања у НАТО, постоји заједнички став са Румунијом.
У ствари, Бугарска је преузела обавезу да једном фрегатом на период од месец дана неколико пута годишње, по принципу ротације, учествује једино у новој операцији Алијансе у Средоземном мору. Међутим, ова операције није компонента „великог гомилања“ снага на граници Русије већ део међународних напора за обустављање миграционог притиска на Европу морским путем. Иако скромно, у тим напорима Бугарска је и до сада учествовала као земља која је директно погођена миграцијом.
Превод: Албена Џерманова
Са 125 гласова „за” и 114 „против” парламент је изабрао редовну владу на челу са Росеном Жељасковим. Владу су подржале три политичке снаге, које ће директно у њој учествовати – ГЕРБ-СДС, „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“, као и..
„Квалитет живота људи са фокусом на образовање и здравство биће приоритет нове владе“, рекао је номиновани за премијера Росен Жељасков из ГЕРБ-СДС. Он је као друге главне задатке навео владавину права, одрживе финансије, избалансирани буџет,..
Партнери из коалиције ГЕРБ-СДС, "БСП – Уједињена левица" и "Постоји такав народ" (ИТН) потписали су коалициони споразум који дефинише главне приоритете будуће владе, саопштено је из прес-службе ГЕРБ-СДС-а. Парламентарна група „Демократија, права и..
У парламентарној декларацији у име политичке групације „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, посланик Мартин Димитров изјавио је да је први корак..
Македонски премијер Христијан Мицкоски изјавио је да „македонско питање није затворено“, позивајући се на пресуде Европског суда за људска права које,..