Један бивши бугарски министар финансија је себи допустио да окарактерише наше научнике речима „феудални старци који само стоје у Академији и примају плате“. Тај исти министар игнорамус који је помешао Академију са Светим синодом, остао је у историји и својом чувеном „посном пицом“ – како је представио државни буџет у којем је поред свега осталог, драстично окресао и средства за научни рад. По њему „наука није основна у време кризе“. Седам година касније не уочавамо неку промену у односу наших државника према науци.
Нацрт буџета за 2017. годину који је јуче усвојен у начелу у парламентарном одбору за буџет предвиђа око2,5 милиона евра више за Бугарску академију наука, тако да ће она располагати са нешто изнад 40 милиона евра. Није потребно бити финансијер, нити пак научник да би схватио да са 40 милиона евра наука се не може развијати. На позадини сувих бројки владина изјава да образовање остаје њен приоритет као да губи на снази. Конкретни параметри државног буџета за 2017. су постали јасни око Дан народних будитеља, када су научници приредили мирну протестну поворку у Софији против трајно недовољног финансирања научног рада у Бугарској. По њима нацрт буџета је „ликвидациони“ за домаћу науку. И подржали су то конкретним чињеницама. Према проф. Лачезару Аврамову, директору Института за електронику Бугарске академије наука, предвиђена средства за наредну годину ће покрити само 85% трошкова за плате који су већ годинама међу најнижим у земљи. Просечна плата академичара је отприлике 350 евра док ће од 2017. минимална за земљу износити 230 евра. Дохоци људи од науке код нас су далеко испод средњоевропских стандарда, што свакако важи и уопште за дохотке у земљи. Просечна старост научника на Академији је 49 година, а њен председник акад. Стефан Воденичаров објашњава то веома једноставно: мањак новца протерује младе научнике.
Истовремено Бугарска је усвојила стратешки документ под насловом „Национални програм о реформи“ у склопу стратегије „Европа 2020“. Основни циљ у њему је обавеза државе да обезбеди средства за развој науке и иновација у износу од 1,5% БДП до 2020. године. Три године пре тога Бугарска је далеко од остварења тог циља. Шта више, земља назадује на међународним ранг листама конкурентности. Већ више година западни научници тврде да се економска база цивилизованог света мења, а конкурентне предности неког народа више не зависе од традиционалних чинилаца: повољне климе или природних богатстава, него од стечених знања на универзитетима и у научним установама. Стицање и примена квалитетног знања је највиши приоритет када је у питању будућност једног народа. Та је концепција у основи Лисабонске стратегије Европске уније. Тренутно бугарски научници сматрају да нам земља плива против главне струје. Видљиви резултат ниподаштавања научне делатности је масовно напуштање младих кадрова. „Бугарска се претворила у инкубатор стручњака који се школују овде, државаи породице их финансирају да би онда допринели просперитету неких других земаља“, таква је тужна констатација проф. Аврамова.
Протест научника из ове недеље неће бити последњи. 10. новембра када обележавамо годишњицу свргавања комунистичког режима, Бугарска академија наука намерава да на тргу Александра Невског у Софији одржи опште заседање научника и службеника Академије. Надају се да ће окупити 5-6 хиљада људи који да размотре проблеме у сфери науке, у том броју и њено финансирање. Позвани су и „почасни гости“– председник Владе Бојко Борисов, министар образовања и науке Меглена Кунева и вицепремијер Томислав Дончев који су и чланови тзв. Одбора повереника Академије. Њихов је дуг да брину о интересима научника и да обезбеде ефикасан рад система. Сваки разговор је од користи. Али једна ствар је сигурна већ сада – буџет за науку за 2017. више се неће мењати.
* У новембру 2009. тадашњи министар финансија Симеон Дјанков је назвао чланове Бугарске академије наука „феудалним старцима“ при чему вероватно је погрешно употребио израз „синодални старци“ који обично користимо када говоримо о члановима Светог Синода Бугарске православне цркве.
Превод: Александра Ливен
По 32. пут, Међународни дечји васкршњи фестивал окупиће бугарске малишане из различитих земаља у српском Босилеграду, како би не само показали своје умеће у изради најлепших и најоригиналнијих васкршњих јаја, већ и како би доживели културу и..
Традиционална бугарска баница заузела је треће место на престижној кулинарској листи најбољих јела са сиром на свету портала "Taste Atlas". Бугарска баница са сиром добила је рејтинг од 4,5 од могућих 5 бодова. Испред наше банице су Сврљишки белмуж из..
Извршна агенција за Бугаре у иностранству отвара свој Библиотечко-информациони центар, чиме ће први пут широј јавности бити омогућен приступ њеном богатом књижном и архивском фонду. Како наводе из Агенције, библиотека поседује бројне занимљиве..
Летњи Никољдан окупио је стотине грађана Бургаса на Тргу „Тројка“, где су кулинари нудили мирисну рибљу чорбу, шкољке по острвском рецепту, паељу и пицу..
Библиотека града Софије ће поводом Празника библиотекара, који се обележава 11. маја, организовати Дан отворених врата, саопштавају организатори. Специјално..
Ове године, једно од најпрепознатљивијих архитектонских здања у Софији – зграда Бугарског националног радија у Улици Драгана Цанкова бр. 4 – обележава..