Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Дом за шампионе“ – доброчинство и иновација у једном

БНР Новини

Ђачки дом од половних морских контејнера поклоњен је 153. Спортској школи „Неофит Рилски“ у Софији. Организатори хуманитарне иницијативе су предузетник Звезделин Минчев и архитекта Румен Прванов. Захваљујући њиховим напорима и прикупљеним средствима зграда је изграђена и у потпуности намештена. Млади спортисти су се недавно преселили у нови дом.

Снимка
Реч је о двоспратници од 12 морских контејнера са укупно осам апартмана – два двособна, два четворособна и четири трособна стана. Смештајни капацитет дома је 42 кревета. Један од двособних апартмана који се налази у приземљу намењен је особама са инвалидитетом, а изграђен је у складу са условима за доступну средину. 


Због иновативне технологије која се примењује у изградњи новог ђачког дома радови на терену су потрајали нешто дуже од месец дана – од 1. августа до 13. септембра. Принцип изградње зграде је релативно нов за нашу земљу, без обзира на то да су у Холандији слични пројекти реализовани још 2006. године. Зграде од половних контејнера не само што готово ни по чему не одступају од градње конвенционалних зграда него имају и низ предности: повољна цена, кратки рокови за завршетак реализације пројекта, независност од временских услова, висока енергетска ефикасност. 

Снимка
Добротворна иницијатива је изазвала велико интересовање на друштвеној мрежи Фејсбук на којој је Звезделин Минчев објавио информације о пројекту:

„Пре отприлике недељу дана ме је испровоцирао пост на зиду једног Фејсбук пријатеља. Није био напад усмерен против мене, али је коментар гласио да све сличне иницијативе, невладине организације и хуманитарни фондови не помажу, ништа не раде и, у ствари, једино што раде је да разједињују грађане. То ме је разљутило и натерало да на свом профилу на Фејсбуку објавим информације о пројекту који смо разрадили са мојим пословним партнером. Пријатно су ме изненадиле све честитке, похвале и подршка коју смо добили. Одједном нас је запљуснула позитивна енергија коју нисмо очекивали. Многи људи су написали да ако планирамо нешто ново увек им се можемо обратити за помоћ. То ми је улило наду да наставим са сличним иницијативама. Пуно људи би желело да нам помогне, само је потребно да их неко обједини око сличне идеје.“

Снимка
Реализовани пројекат, добри резултати, позитивни коментари на Фејсбуку и дечји осмеси дају веру у боље сутра:

„Ово није прва иницијатива те врсте архитекте Румена Прванова. Када смо то направили циљ нам је био да ученицима обезбедимо комфор – да имају све, да им буде топло, чисто и комотно и живе у одличним условима. Уложили смо пуно труда и напора. Коштало нас је много живаца пошто је технологија нова. Мислим да је бугарско друштво будно и зрело за такве иницијативе. То ме је пуно обрадовало и улило наду да ће ствари у Бугарској кренути на боље. Надам се да смо подстакли покретање сличних иницијатива, а пре свега оних које су усмерене на подмладак пошто су деца наша будућност.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

60% Бугара изразило поверење у Европску унију

Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања социолошке агенције „Галуп интернешенал“, спроведеног између 28. августа и 5. септембра 2024. године међу..

објављено 19.9.24. 17.34
Марио Драги

Енергетски-зелена „правила игре“ у плану Марија Драгија за ЕУ

Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..

објављено 18.9.24. 12.45

„За“ или „против“ употребе мобилних телефона током наставе

Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..

објављено 18.9.24. 11.30