2016. година је била изузетно динамична за бугарско тржиште некретнина пошто су кретања на њему, по први пут у последњих пар година, карактерисали само позитивни трендови. Били смо сведоци раста продаје и цена, а у Софији је тај раст достигао двоцифарске износе, рекла је за Радио Бугарска извршни директор Bulgarian Properties Полина Стојкова. Бугарска се развија у зрело тржиште које зависи од локалне потражње, миграције у веће градове, повећања доходака становништва и веома повољних услова за одобравање хипотекарних кредита, рекла је гђа Стојкова и додала:
„2016. године је потражња оријентисана ка некретнинама, пре свега у већим градовима. Лидер у продаји некретнина је Софија, али морамо рећи да су и у Пловдиву, Варни, Бургасу и Старој Загори приметни позитивни трендови на тржишту некретнина, са растом продаје од 5% до 10% и готово истим растом цена некретнина. Софија ће ову годину завршити са растом цена некретнина од 12% што је двоструко више у односу на претходну годину. Поред тога, купци желе да купе имовину у циљу инвестиција или издавања некретнина. Морам поменути да је ове године приметан тренд раста потражње кућа за одмор. Тако, рецимо, тренутно половину куповине кућа за одмор на мору и у скијашким центрима обављају Бугари, док је раније ово тржиште било окренуто пре свега странцима.“
По речима Полине Стојкове, ниске каматне стопе на депозите, које су блиске нули, такође подстичу људе да улажу у куповину некретнина. То је имало велики одраз на куповину станова новоградње, укључујући и „куповину на зелено“ која представља други озбиљан тренд у овој години. Људи су тренутно веома опрезни када улажу у куповину на зелено, али су упркос томе склони да ризикују пошто су претходно проучили извођача радова и потписују уговоре:
„Наравно, ризика увек има када купујете на зелено или у почетној фази радова на изградњи, али су људи склони да ризикују јер је понуда тренутно слабија него потражња. 2016. године је потражња ненормално скочила. Док су људи размишљали да ли ће се цене спустити и како ће се развијати тржиште, одједном је постало јасно да је оно кренуло узлазном путањом. Као последица тога су се купци вратили на тржиште.“
До недавно су многе грађевинске фирме купцима који купују на зелено давале попуст на цену, који је био својеврсна премија за ризик. Тренутно ово правило више не важи, рекла је Полина Стојкова и додала:
„У ствари, цена новоградње на зелено или у почетној фази радова изградње по метру квадратном је за 80-100 евра већа него цена нових станова који се нуде на секундарном тржишту некретнина. Разлог томе је слаба понуда у последњих неколико година и потпуно другачији квалитет нових пројеката. Грађевинари користе квалитетније материјале, а купци су склони да плаћају веће цене.“
Потражња монтажних кућа је и даље стабилна тако да је тржишни потенцијал те врсте некретнина добар, посебно након што је стартовао програм санације. С друге стране, није забележен раст куповина некретнина у слабо развијеним подручјима земље као што је северозапад Бугарске, на пример. У малим градовима цене некретнина остају непромењене, а у неким градовима оне бележе пад. Све је то нормално с обзиром на то да тржиште некретнина прати демографске трендове и привредне процесе у земљи, рекла је у закључку Полина Стојкова.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваБугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..