„Родопски славуј“, „Ћерка Орфеја“, „Певачка икона планине Родопе“- овако публика и стручњаци називају Ратку Кушлеву – нашу народну певачицу која је оставила непроцењиво наслеђе у тонском архиву БНР. Још за живота она је била пример професионалне посвећености, љубави, новаторских идеја у начину доношења древног фолклора из родопског краја. Талентована Ратка Кушлева је наставила традицију нежног певања женских песама из тог краја. Једном приликом певачица је рекла: „Певам оном инспирацијом захваљујући којој су и моји преци певали“. Тако је 1948. г. у радијском етеру, у програмима Бугарског националног радија, Ратка Кушлева дотакла срца бугарских слушалаца и први пут уживо дочарала лепоту народне песме из родопског краја. Песма „Бела сам, бела, јуначе“ брзо је постала њен заштитни знак.
„Веома се поносим што сам ћерка Ратке Кушлеве. Када причам о својој мајци често се растужим, а док је она била жива плакала сам кад сам слушала њене песме. Била је диван човек – васпитан и фин. Имала је диван карактер. У нашој породици нема друге попут ње – и као човека и као певачице. Увек нас је саветовала да на сцени изгледамо беспрекорно,да будемо лепо одевене, да одржавамо добре односе са колегама. Увек смо је слушали. Она је прва певачица која је народну песму из родопског краја учинила популарном. Били смо уз нашу мајку све до њене изненадне смрти за време турнеје у Великом Трнову.“
Породица Кушлеви је много тога учинила за очување и промовисање репертоара и рада Ратке Кушлеве. О иницијативама поводом годишњице рођења ове наше чувене певачице прича опет њена ћерка Диди Кушлева:
„Године 1993. организовали смо прво издање Националног такмичења „Уз песме Ратке Кушлеве“. Затим је 1996. одржано његово друго издање, а 99. – треће. Ове године г. Константин Лазаров је предложио да поводом 90 година од рођења моје мајке приредимо изложбу у Етнографском музеју БАН. 12. децембра у Смољану је отворена изложба предмета из нашег породичног архива. Поклонили смо фотографије, костиме итд. Хвала свима који су показали интересовање за изложбу и за певачки пут моје мајке.“
Превод: Албена ЏермановаШестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..