Историјски музеј града Трговиште се налази у старој четврти Вароши. Тамо се чува више од 30.000 музејских експоната, најстарији од којих су из доба неолита, а пронађени су у овим пределима. Смештен је у пет реновираних старинских зграда из XIX и XX века. Тада се град звао Ески Џумаја и тамо се одржавао највећи пролећни сајам на бугарском поднебљу. Осећала се потреба за образованим младим људима те је донацијама јавности била основана и школа. Управо у његовој згради 1963. године је приређена и прва поставка музеја.

До дана данашњег та лепа кућа није конструктивно мењана, а од 2011. она и оближња тврђава Мисионис су проглашени објектима покрета „Упознај Бугарску“ који је познатији као „100 националних туристичких објеката Бугарске“. Археолошка и етнографска поставка су веома занимљиве и пуне аутентичних сведочанстава о живота у рејону.

Магдалена Жечева, директор историјског музеја прича:

„Не можемо рећи када је основан наш град, али нам је познато да је био у процвату средином XIX века. Тада се око Ђурђевдана обично приређивао велики сајам. Овде се окупљало много занатлија и трговаца који су радили не само овде, него и у иностранству. Приходи су им били добри тако да су ускоро успели да прикупе довољно новца и да саграде цркву (1851.) и школу. Смем тврдити да и данас нигде другде у Бугарској не можете видети толико репрезентативни и фини образац архитектуре из доба националног препорода.“

„Историја Трговишта је врло занимљива и добро истражена“, додаје Магдалена Жечева. Археолошка поставка музеја представља налазе из средњовековне некрополе из XII-XIV века које је за време ископавања открио наш истакнути археолог Димитар Овчаров. Представљени су реплика тврђаве и макета базилике. У излозима можете видети и украсе и копче за појасеве средњовековних ратника.

„Наша последња изложба је посвећена обележавању 170 година световног образовања. Она представља уџбенике и наставна помагала. А сви наши мали посетиоци могу да покушају да пишу пером. То их забавља. Осим тога овде могу да виде како је изгледала једна учионица у XIXвеку. У том аутентичном амбијенту различите организације и школе одржавају своје манифестације и сусрете. Покушавамо да будемо корисни људима – и малој деци и одраслим. Малишани овде представљају старинске обичаје, а наши старији гости причају занимљиво о прошлости града и његовим истакнутим становницима.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива музеја