Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Важни догађаји од јавног значаја у Бугарској који су обележили 2016. годину

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Вероватно не бисмо погрешили ако кажемо да су председнички избори били најважнији догађај 2016. године. Међутим, ови избори нису само значајни по томе што ћемо имати новог шефа државе него и по томе што ћемо имати и нову владу јер је партија ГЕРБ на њима играла на све или ништа. Пошто је њен кандидат за председника Бугарске Цецка Цачева изгубила од Румена Радева кога је подржала Бугарска социјалистичка партија 2. влада Борисова је поднела оставку. Председнички избори су били од великог значаја и због тога што су показали да је народ разочаран у уобичајене политичке субјекте у нашој земљи и наговестили појаву нових субјеката на политичкој сцени. Учешће у политичком животу најавила су бар два нова субјекта – партија "Воља" бизнисмена Веселина Марешког и пројекат "Да, Бугарска" бившег министра правде 2. владе Борисова Христа Иванова.

Важан политички догађај од друштвеног значаја био је и неуспех бугарске кандидатуре за новог генералног секретара УН. Влада је за кандидата за овај положај прво именовала генералног директора УНЕСКО-а Ирину Бокову а затим је изненада и у последњем тренутку именовала алтернативног кандидата - комесара ЕУ Кристалину Георгијеву. Због промашене шансе без преседана да Бугарин стане на чело светске организације не само што ћемо носити горку успомену на 2016. годину него ћемо тај промашај још дуго памтити због неспособности домаћих политичара да у име националне ствари забораве на међусобне разлике.

Године 2016. проблеми везани за притисак избеглица били су саставни део наше свакодневице због чега ће се и они дуго памтити. Број лица која су илегално ушла у Бугарску достигао је скоро 19.000, прихватни центри су препуни, а у некима од њих избили су и нереди који су доспели у светске вести. Прилив миграната из Турске се смањио, међутим појачан је притисак миграната који су ушли у Бугарску али не желе да у њој остану и усмеравају се према богатим западноевропским земљама. Чини се да је крајем године овај проблем савладан, међутим не зна се шта ће се тек десити. Многи се питају, на пример, шта би било кад би се обистинила страховања да ће доћи до масовног враћања миграната из Западне Европе у Бугарску.

Код релативно неповољног спољног окружења бугарска привреда је у 2016. години забележила добре резултате – привредан раст од 3%, буџетски суфицид, рекордан број страних туриста – преко 10 милиона. Међутим, све ове позитивне чињенице нису имале видљив позитиван ефекат на већину Бугара. Истина је да крајем 2016. и почетком 2017. године Бугари остају грађани најсиромашније земље у ЕУ и процентно повећање неких појединих показатеља није у стању да то промени. С друге стране ова горка истина има и своје позитивне стране јер доводи до схватања неопходности спровођења структурних и квалитетних реформи каквих, нажалост, није било ни у 2016.

Године 2016. остварен је и један други резултат који је изазвао мешовита осећања. Бугарска је платила Русији накнаду штете коју је међународна арбитража досудила у корист Русије за наручену али неплаћену нуклеарну опрему за другу нуклеарну електрану код нас Белене чија је изградња обустављена. Исплатом досуђеног новца решавају се доскора нерешени финансијски односи са Русијом која је један од највећих економских партнера Бугарске. Али наша земља је постала власник опреме намењене нуклеарном пројекту који је она већ обуставила и сада не зна шта ће с њим. Мешовита осећања која ово стање ствари изазива код Бугара ће се променити у зависности од политичке одлуке у новој 2017. години. Које и чије ће бити те одлуке сазнаћемо у првој половини 2017. када ће се одржати превремени парламентарни избори и формирати нови парламент и влада.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Четврти неуспешан покушај избора председника бугарског парламента (ОБНОВЉЕНА)

Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..

ажурирано 20.11.24. 14.20

Четврти покушај избора председника Парламента

Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..

објављено 20.11.24. 07.45

Бојко Борисов категорично одбија преговоре са НП-ДБ

Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..

објављено 18.11.24. 14.14