1.јануара о.г. навршило се 10 година од пријема Бугарске и Румуније у ЕУ.  3. јануара порт парол ЕК је упутио поздравне поруке двема земљама истакавшида су оне већ виталне чланице европске заједнице. Дали зато што је у ситуацији политичке кризе или пак из неких других разлога Бугарска није неком посебном свечаном манифестацијом прославила ову годишњицу. Обележавање датума уласка у ЕУ "без фанфара" престижно издање EurActiv карактерише као знак да проширивање Уније више није у моди, међутим социолошка истраживања показују да иако је ентузијазам Бугара спласнуо, они ипак остају еврооптимисти. Према агенцији “Галуп интернешнел“ Бугарска је међу земљама чије је становништво у највећој мери проевропски расположено. У потврду тога она наводи податакда је крајем 2016. г. само 26% грађана било склоно да гласа за иступање државе из Уније. У 2015. тај постотак је био тек18%, а раст од 8% у току само годину дана сведочи да су се неки оптимисти поколебали.

Десет година после приступања ЕУ Бугарска је заиста стабилнија земља са већим просперитетом.Њени грађани могу да путују слободно у земље Уније не само као туристи, него и да се тамо запошљавају или студирају. Према наводима Евростата у последњој деценији БДП Бугарске је повећан са 28,7 милијарди евра у 2007. г. на  45 милиарди евра у 2016. г., а док је 2007. г. БДП по глави становништва био 41% европског просека, сада је он износи готово 50%. Минимална плата је порасла са 46 на 236 евра, а просечна са 205 на 483 евра. Према истраживањима Евробарометра у 2007. г. задовољно животом било је36% Бугара, а данас тај проценат је достигао 51%. Упркос свему томе Бугарска остаје најсиромашнија земља у ЕУ, а 5 од укупно 6 њених региона најслабије је развијено у целој заједници. У ЕУ нема земље која би имала БДП мањи од оног Бугарске, нити мању продуктивност рада, нижу конкурентност или у већој мери незадовољавајуће социјалне, еколошке, демографске, институционалне, здравствене и друге индексе, укључиво и индекс корупције. Десет година после приступања ЕУ према Бугарској се и даље примењује механизам мониторинга од стране ЕК у области правосуђа и унутрашњег реда. Статистички и социолошки подаци показују да се о напретку стварно може говорити, али је он релативан. У масовној друштвеној свести одговорност за то не сносе европски политичари и институције, већ превасходно домаћа управљачка елита о чему убедљиво говори и ниски рејтинг парламента и владе.

Неостварена очекивања да ће после пријема у ЕУ земља брже напредовати повезана су пре свега са чиниоцима економске природе, али разлога за скепсу дају и неке друге околности. Рецимо на дан када се напунило десет година откако се Бугарска учланила у ЕУ, она је постала и прва земља у њеној историји која нема свог представника у Европској комисији. То је тако зато што је после подношења оставке, досадашња потпредседница Комисије Кристалина Георгиева прешла на рад у Светској банци. Због политичке кризе предлог новог кандидата за европског комесара може се дати најраније крајем овог месеца када новоизабрани председник Румен Радев именује прелазну владу. Није искључено да се предлог кандидатуре одложи и за период после састављања редовне владе, а то ће се догодити после избора у пролеће. Од формирања те владе до првог бугарског председавања ЕУ, које почиње од јануара 2018. г., преостаће свега 6 месеци, што многе наводи на сумњу да ће држава бити у стању да се добро припреми за ово велико искушење на њеном европском путу. Сумње и резерве још нису прерасле у негацију, а на политичарима је да покажу да нема разлога за такву негацију.

Превод: Ана Андрејева