Распуштање парламента и заказивање превремених избора у Бугарској питање је дана. И поред тога политичке тензије у Народном собрању не јењавају, већ расту из дана у дан, при чему опет у вези са изборним системом.
Одбор за правна питања је одбио да стави на свој дневни ред разматрање и одобравање резултата националног референдума о увођењу већинског изборног система. Предлог је поднела партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), али су се против њега изјасниле све остале политичке силе у одбору – Бугарска социјалистичка партија (БСП), Покрет за права и слободе, Реформистички блок, Патриотски фронт, Бугарски демократски центар (БДЦ), „Атака“ и Алтернатива за препород Бугарске (АБВ). Иако сама против свих партија ГЕРБ није одустала од намере да дискутује на ту тему за време првог радног дана новог пленарног заседања парламента. У сличној ситуацији „једна против свих“ партија ГЕРБ је била и у јуну 2014. када је поводом договора политичких сила у Консултативном савету за националну безбедност о одржавању претходних парламентарних избора између 28. септембра и 12. октобра, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов изјавио да „нема поверења у БСП, Покрет за права и слободе и „Атаку“ и покреће рат против њих“. Повод тадашњег радикалног супротстављања је био одбачени предлог ГЕРБ-а да парламент не разматра председнички вето на Закон о МУП-у. Садашњи повод за конфронтацију је постала нежеља заменити пропорционални изборни систем већинским и то свега два месеца пре избора. Против су не само све парламентарне партије – осим партије ГЕРБ, него и новоизабрани шеф државе Румен Радев који је изразио чуђење зашто се темата о референдуму „анимира свега неколико дана пре распуштања 43. сазива Народног собрања, а пропраћена је и захтевом за продужавањем његовог рада“. С тим у вези Радев је био категоричан да неће продужавати живот овог парламента и у најкраћим роковима после ступања на дужност 22. јануара ће именовати прелазну владу, распустити Народно собрање и заказати парламентарне изборе.
Запажа се и то да промена изборних правила у Бугарској већ постаје опасан преседан, а против те праксе изјашњавају се не само партије, него и стручњаци. Неки социолози коментаришу да сличне намере у задњем тренутку стављају парламент у незгодној ситуацији.
Тога је сигурно свесна и сама партија ГЕРБ, а њена упорност образложена је предизборним циљевима. Друштво је категорично изразило жељу за променом изборног система и партија која га подржи у томе логично би стекла неку предност на предстојећем гласању. Да ли је то стварно тако? На крају крајева одговор на ово питање ће дати превремени избори. А нећемо ни дуго чекати резултате, јер ће се они одржати крајем марта или почетком априла.
Превод: Александра ЛивенУ кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..