Пред крај управљања владе у оставци тривелике кинеске компаније изразиле су на сусрету у Софији са премијером Бојком Борисовим озбиљне намере да улажу у Бугарској. Светски онлајн трговац Alibaba Group планира да створи логистички центар, GS-Solar Company – фабрику за производњу соларних ћелија, а GoldPoly Group -да купујебугарски дуван. Развој сектора у које би кинески инвеститори улагали, од битног су значаја и за Бугарску. Евентуални логистички центар Alibaba Group-е, рецимо, предлагао би на светским тржиштима бугарску робу и конкретније храну, док је откупљивање дувана од локалних произвођача већ дуже година велики проблем за земљу. Од обостраног интереса су и стратешке инвестиције. Пре мање од месец дана Индустријска трговинска банка Кине показала је спремност да финансира пројекат о изградњи нуклеарне електране Белене, а тај посао се она слаже да оствари под тржишним условима које поставља бугарска страна, а управо – без финансијског ангажовања државе, без државних гарантија и без дугорочних уговора за откуп струје.Инвестиционе намере кинеска страна испољава не само према НЕ Белене, него и према изградњи нових капацитета НЕКозлодуј. Такав интерес децембра прошле године је изразила и кинеска Државна енергетска инвестициона компанија /ChinaState Power Investment Corporation/.
Очито смена власти у Бугарској није никаква препрека за инвестиционе намере Кине и то је посве разумљиво. Обострана жеља за сарадњом и повећањем трговинске размене датира одавно и заснива се на заједничком интересу. Кина гледа на Бугарску као на важан мостобран према великом европском тржишту, а Бугарскајош од 2014. г. спроводи политику јачања трговинско-економских веза са Истоком.У последње време важан оквир реализације узајамних интереса је иницијатива 16+1 о сарадњи Кине са земљама Средње и Источне Европе. Неки тврде да се Бугарска са пуно жеља прикључила тој иницијативи и досада није одбијена ниједна од њих. Сада када су обострани интереси јасни, битно је да буде и остварени.
Превод: Ана Андрејева
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..