Пошто је у новембру прошле године партија „Демократе за снажну Бугарску“ коначно напустила десни Реформистички блок (РБ), у четвртак су њен лидер Радан Канев, недавнашњи кандидат за председника Трајчо Трајков и неки чланови Грађанског савета реформатора, као и „истомишљеници бугарске деснице“ (међу којима је и један посланик партије ГЕРБ) објавили стварање натпартијске платформе „Нова република“. Њено оснивање је питање дана и она ће бити отворена за пријем других формација, грађанских организација и личности.
Већ пре свог оснивања „Нова република“ је упутила утемељеној 7. јануара партији бившег министра правде у влади „Борисов 2“ Христа Иванова „Да, Бугарска“ позив да наступе заједно на превременим изборима. Разлог за то је њихова заједничка ствар, а наиме, реформисање судског система, као и жеља за јасном алтернативом управљања и за променом.
„Да, Бугарска!“ такође је отворена за коалиције са другим формацијама, али је ипак реаговала обазриво на тај позив. Њен лидер Христо Иванов је изјавио да би, пре него што донесе одлуку о уједињењу за изборе, желео да види коначни састав „Нове републике“. Касније, међутим, Национални савет партије „Да, Бугарска!“ је одлучио да наступи самостално на превременим парламентарним изборима и већ у новом парламенту да ради у циљу стварања широког антикорупционашког блока.
Иницијатори „Нове републике“ категорично искључују заједнички наступ на изборима са формацијама које су потписале нови коалициони споразум Реформистичког блока због њихове наклоности компромисима са ГЕРБ-ом. Тако се уочи превремених избора у десном политичком простору фактички истичу три десничарске формације – већ бивши коалициони партнери ГЕРБ и Реформистички блок, који су пре времена завршиле свој мандат управљања, као и њихова алтернатива „Нова република“.
Последња социолошка истраживања прогнозирају да ће ГЕРБ стећи подршку између 32,2% и 32,6% бирача, а Реформистички блок – око 3,7%. У овој етапи формације око Демократа за снажну Бугарску, каква је и „Нова република“, прикупиле би свега 1,4% гласова. Било како било, ма колико фантастична изгледала њена амбиција да постане десна алтернатива, он није лишена логике. Тестови истраживачког центра „Тренд“ о хипотетичном потенцијалу једне нове партије показују да она може да привуче око 20% бирача. Шансе за успех на изборима десне „Нове републике“ и партије „Да, Бугарска!“ и сада су око 2,8%. Христо Иванов не сумња да су обе нове формације у стању да самостално уђу у парламент, али да ли је то заиста тако, сазнаћемо крајем марта.
Превод: Александра Ливен
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Након што је по седми пут у последње три године Бугарска изабрала своје народне посланике, резултати гласања су расветлили неке закулисне игре. Једна, наизглед, ситница приликом пребројавања гласова за партију „Величина“ (“Величие“), којој је за..
Привремена влада неће поднети захтев Уставном суду за поништавање избора одржаних 27. октобра, изјавио је премијер Димитр Главчев. Министарство унутрашњих послова и Агенција за националну безбедност већ су поднели извештаје председнику, Парламенту и..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..