Јуче је завршена прва званична посета иностранству новог председника Бугарске Румена Радева. Он није посетио Вашингтон, нити Москву. Шеф државе је посетио главни град Белгије – Брисел, срце ЕУ и НАТО, да би распршио сумње које су настале у току његове предизборне кампање да има наглашено проруску оријентацију.
На састанцима и митинзима за време предизборне кампање пре председничких избора у новембру прошле године Радев је различитим поводима и са различитим степеном категоричности изјављивао да су санкције против Москве штетне за политику и привреду земаља ЕУ и да их треба што пре укинути. Сада је, међутим, бугарски председник придао нијансу свом ставу речима да ово питање није на дневном реду и санкције морају остати исте. За сада. У крајњој линији Радев је поступио по узору на Европску комисију у очекивању последње речи по том питању новог председника САД Доналда Трампа.
У Бриселу Румен Радев је одржао четири важна политичка састанка – са председником Европске комисије Жан Клод Јункером, са председником Европског савета Доналдом Туском, са председником Европског парламента Антониом Тајанијем и са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом. За време разговора бугарски председник је ипак пригушио отворену русофобску реторику свог претходника Росена Плевнелијева који је током свог петогодишњег мандата Русију одређивао малтене као „империју зла”, што је у ствари термин из доба Хладног рата. С друге стране, Румен Радев је својим саговорницима потврдио став Софије о безусловној припадности ЕУ и НАТО, као и њену солидарност у борби против међународног тероризма. Међутим, он је такође рекао да повећање одбрамбеног потенцијала НАТО мора ићи руку под руку са продубљивањем дијалога са Русијом у циљу избегавања конфронтације и неразумевања.
Други акценат разговора Румена Радева у Бриселу био је бугарски став по питању мигрантског таласа према Европи. Још једном заредом он је изјавио да је време за преиспитивање Споразума из Даблина јер постоји ризик да се земље чланице ЕУ које су спољна граница Уније претворе у тампон зону и гето за мигранте. А Бугарска је једна од њих.
Пре недељу дана председник Румен Радев је демантовао сумње да ће као изабран уз подршку опозиционе Бугарске социјалистичке партије формирати „црвену” прелазну владу. Он је себи обезбедио комфор на домаћој политичкој сцени тако што је именовао владу у чији састав улазе претежно фигуре извађене из нафталина Савеза демократских снага и Националног покрета „Симеон Други”, на челу са премијером Герџиковим. За сада централа Бугарске социјалистичке партије гута и ћути по том питању. Посетом Бриселу, пак, Радев је себи обезбедио и комфор на спољној политичкој сцени изражавајући лојалност према евроатлантизму. Ова два потеза председника посматрачи оцењују као мудре и далековиде.
Ипак, не заборавимо да је Бугарска парламентарна, а не председничка република. Реч председника је важна, али не и одлучујућа и политику земље градиће будући парламент и већинска влада након превремених избора 26. марта. Тако да је прва званична посета новог председника Бугарске Бриселу од великог значаја, али она није одређујућа за спољну политику Бугарске.
Превод: Албена Џерманова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..