У Бугарској је 2. фебруара стартовала регистрација партија и коалиција за учешће на превременим парламентарним изборима, која ће потрајати до 8. фебруара. Број учесника и евентуалних коалиција важно је питање, али је тренутно пажња друштва заокупљена другим елементима предизборне ситуације. Пошто је постало јасно да на овим изборима неће доћи до замене пропорционалног система гласања већинским, сада је земља суочена са проблемом како да у оно мало преосталог времена уведемо гласање помоћу машина.
Старт регистрације за изборе се поклопио с решењем Врховног административног суда да треба обезбедити гласачке машине у свих више од 12 хиљада бирачких места у земљи и иностранству, а не само у 500, како је намеравала Централна изборна комисија. Решење обавезује Комисију да у веома кратким роковима обезбеди и криптира више од 12 хиљада машина за гласање, те да затим оспособи чланове изборних комисија да раде са њима. Средства за стицање машина обећала је прелазна влада, али Централна изборна комисија не зна како да дође до дотичних машина. Чак не зна шта ће радити ако после расписивања јавне набавке не дођу кандидати. За БНР заштитник грађана Маја Манолова је коментарисала да је закон омогућио постепени прелазак ка увођењу гласања помоћу машина, али су институције до те мере игнорисале своје обавезе да сада не могу да испуне ни законске прописе. А до избора 26. марта није могуће мењати законе, јер смо без парламента, тако да нам једино преостаје да их примењујемо. Да ли брзина којом се све то мора извести неће учинити бесмисленим гласање помоћу машина као средство ограничавања куповине гласова, нико се не пита. Ситуација је некако апсурдна и неки је карактеришу као „Квака 22“.
Ствари допунски отежавају и предизборне прогнозе, које су само у оквиру недељу дана показале упечатљива мимоилажења. Агенција „Алфа рисерч“ је прва израчунала да ће партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) победити на изборима са 32,6% гласова оних који су чврсто решили да изађу на биралишта, док ће Бугарску социјалистичку партију (БСП) подржати 28,8% бирача. Касније је агенција „Галуп“ прогнозирала победу социјалиста са 29% и друго место за ГЕРБ са скоро 28%. Најзад своје податке је изнео и ЕСТАТ који даје 36.1% досадашњим управљачима и 27,5% левици. Слична мимоилажења не можемо објаснити разликама у методологији сондажа, што пак наводи на сумње о политичкој пристрасности и манипулацијама. Поред тога сведочи и о љутој предизборној борби без обзира на средства.
При чему је та борба са непредвидивим крајем, како стоји и у анализи института „Иван Хаџијски“. Његови стручњаци сматрају да је баланс сила између две основне ривалке партија БСП и ГЕРБ у оквиру статистичке грешке, тако да је шанса за састављање једнопартијске владе само теоретска, а коалиционе – с више непознаница. Због тога су већ сада неке политичке силе почеле са постизборним калкулацијама, што условљава и ништа мање напету постизборну кампању. Ако се то обистини, можда и у априлу нећемо имати регуларну владу.
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..