Овог четвртка амбасадор Москве у Софији Анатолиј Макаров је изјавио за БНР да је протекле године у бугарско-руским односима дошло до „позитивног заокрета“ и препоручио да неко позове руског председника да посети Бугарску, јер он није боравио овде од 2008. Изјава је била нешто неочекивана, јер су у последње време наши односи у застоју због непоклапања ставова у сфери енергетике и политичких контрадикција услед припадности Бугарске ЕУ и НАТО. Према амбасадору Макарову, међутим, до промене у односима је дошло због обнављања рада Међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу, после неколико телефонских разговора између Путина и премијера Борисова и на бази контаката парламената и цркава две државе. Препорука дипломате да позовемо председника Путина долази нешто после ступања на дужност новог председника Бугарске Румена Радева, и то није случајно. Због оштрих критика доскорашњег председника Росена Плевнелијева на рачун Русије, посета Путина Бугарској је била незамишљива, али је у склопу мандата новог председника Румена Радева – кога многи сматрају русофилом – у потпуности реална.
Изјава амбасадора Макарова се поклопила с посетом председника Владимира Путина Мађарској, где је он изјавио да му је држава „апсолутно деполитизовала“ енергетска питања и неће се вређати на Бугарску да није нашла храбрости да се супротстави ЕК по питању преноса руског газа неоствареним цевоводом „Јужни ток“. Председник је свима довео до знања да би се Русија вратила том пројекту, али уз гарантије да неће трпети нове губитке због непромишљених решења. Свакако да то нису једини услови за преиспитивање тог питања. Свакако да ће Москва тражити и укидање европских санкција, те и загревање односа са САД.
И пре, и сада, Бугарска има скромну позицију у замршеном чвору стратешких интереса, што јој не би сметало да упорније брани своје властите интересе. То је схватила и влада Борисова, али није успела да оствари промену. Након неколико месеци то може да реализује друга влада и, надајмо се, у повољнијој међународној ситуацији.
Превод: Александра Ливен
На изборима одржаним 27. октобра све политичке партије које ће бити заступљене у новом, 51. сазиву Народног собрања Бугарске, изузев странке „Величина“ („Величие“), забележиле су пораст броја гласова у односу на изборе одржане 9. јуна 2024. године. На..
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..