У фолклору континуитет је неписани закон захваљујући коме су фолклорни обрасци очувани до наших дана. Некада су се песме, народне игре, обреди учили углавном код куће, у породичној средини, у свакодневном контакту између припадника млађих и старијих генерација. Управо то предавање знања с колена на колено представља кључ ка сигурном савладавању знања из области традиционалне културе.
За данашњу децу први часови фолклора одржавају се у школи, а понекад и у формацијама локалног читалишта под руководством стручњака. Зато је искуство људи попут Данијеле Георгијеве драгоцено. Она ради са децом коју уводи у тајне и лепоту нашег фолклора и труди се да их научи љубави према изворним песмама из околине града Самокова. Завршила је клавир на Музичкој гимназији у граду Русеу, а затим је дипломирала на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у граду Пловдиву на смеру „музичка педагогија". Живот ју је одвео у град Самоков – у основну школу „Митрополит Авксентиј Велешки“ где је основала вокалну групу „Бакрени звончићи“ („Медени звънчета“).
Данијела је открила фолклор и већ годинама талентовану децу учи старинском певању и двогласном певању.
„Своју „освешћеност“ за изворни бугарски фолклор дугујем групи из села Широког дола – каже Данијела. Три од њених чланица радиле су у нашој школи. По завршетку радног дана заједно са неком децом и женама одлазили смо код четврте чланице ове фолклорне групе – она је певала високе гласове. Сат-два времена смо певали, а ја сам била задужена за чистоћу интонације. Тако сам почела да изучавам фолклор. У почетку смо са децом учили песме из Шопског краја за које сам направила савремене караоке верзије. Дешавало се, међутим, да деца певају акапела. Видела сам да то раде с великом жељом и латили смо се посла. Прво смо учили брже песме, како би им било лакше, а касније сам потражила лагане песме типичне за наш крај. Деца их брзо уче и одлично изводе, тако да сматрам да свој посао добро обављам. Већ 15 година руководим Женском певачком групом из села Говедарци. Једна од жена у групи је прави таленат и песме које певамо са вокалном групом „Бакрени звончићи“ су из Говедарци. Шема нашег рада је једноставна – прво жене певају једну строфу, а затим је ученици понављају док је не науче.
Већ 5 година гђа Георгијева руководи и Дечјом вокалном групом у селу Белчину. Године 2018. група „Бакрени звончићи“ ће прославити 25 година свог оснивања. Она каже да је школа у којој ради конкурисала у оквиру програма за иновације Министарства образовања.
У нашој школи гајимо велико поштовање према фолклору. Имамо своје ношње које су израђене према аутентичним обрасцима. Нудимо дубље изучавање фолклора на часовима музике, стављамо акценат на технику певања и типично за овај крај отворено певање. Учимо и песме типичне за друга фолклорна подручја. На часовима књижевности деца уче поетски текст, дијалекатске речи. Укључујемо и предмете „историја“ и „ликовна уметност“ пошто Самоков има богате традиције, а познат је као „град зографа“. Имамо занимљиве чипке, везове на народним ношњама. На часовима физичке културе деца уче самоковска кола.
Стручњаци високо цене дечје фолклорне саставе и солисте под руководством Данијеле Георгијеве који су и добитници бројних одликовања са домаћих такмичења, а лауреати су фестивала „Италијанска магија“ у Риминију.
Превод: Албена Џерманова
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..
У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..
Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за..