За време недавно завршене Минхенске конференције председник земље Румен Радев је одржао низ сусрета. Разговори шефа државе праћени су огромним интересовањем с обзиром на чињеницу да је у тренутној предизборној ситуацији у председничкој фигури концентрисана не само репрезентативна, него и реална извршна власт која се огледа у прелазној влади коју је он именовао. Претпоставке да ће председник посебну пажњу посветити потреби за укидањем санкција против Русије нису се оправдале. У интервјуу за ТВ „Евроњуз“ уочи конференције у Минхену председник Радев је рекао да је сад велико питање колико ће дуго Европа остати подељена због санкција које не доносе никакве користи него само штете руској привреди и ЕУ. У разговорима са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини и европским комесаром за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом Радев је посебну пажњу посветио проблемима миграционе кризе и није се дотакао теме укидања санкција, што вероватно значи да је по том питању званична Софија заузела позицију ишчекивања. Због промена у извршној власти у Софији су тренутно посебно осетљива, како на унутрашњем, тако и на међународном плану, питања везана за предстојеће бугарско председавање ЕУ, конкретније за његове приоритете. У Минхену је председник Радев ставио до знања да ће у фокусу бугарског председавања бити регионална сарадња Балкана и политика проширења ЕУ. Бугарска ће и убудуће подржавати хрватску иницијативу „Три мора“ чији је циљ унапређење енергетске, саобраћајне и дигиталне повезаности између земаља из региона Јадранског, Балтичког и Црног мора. У прилог томе је председник Радев прихватио позив пољског колеге да учествује на другом састанку у склопу иницијативе „Три мора.“ Иницијатива коју су покренуле Хрватска и Пољска биће одржана у пољском граду Вроцлаву где ће бити потписани први споразуми о унапређењу регионалне енергетске и саобраћајне инфраструктуре. Пошто је потврдио ангажованост Бугарске по питању политике енергетске диверсификације, Радев је у Минхену говорио о проширењу енергетских мрежа уз коридор „Север-Југ“ и изградњи енергетске инфраструктуре која ће повезати Бугарску са Пољском.
Само месец дана од ступања на дужност Радев се састао са представницима руководстава ЕУ и НАТО, затим са представницима руководства Немачке, а у Минхену је разговарао и постигао прве договоре са пољским председником Анџејем Дудом, хрватском председницом Колиндом Грабар-Китаровић, са председницом Естоније Керсти Каљулаид и азербејџанским председником Илхамом Алијевим. Састао се и са америчким сенатором Џоном Мекејном са којим су разговарали о билатералној сарадњи са САД, а предстоје и нове посете. Интензитет учешћа председника у међународним догађајима је запањујући, али је потребно да се позиције заузете на њима остваре у политици једне редовне владе која ће бити формирана после избора крајем марта.
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..