На Националном археолошком институту са музејем отворена је десета јубиларна изложба која приказује артефакте из протекле археолошке сезоне  2016. Кључна реч за овај догађај јесте „злато”. Пуно је златних предмета историјске и уметничке вредности које су научници пронашли прошле године. Ево шта је овим поводом изјавио доц. Људмил Вагалински, директор Института:

„Вероватно је чиста подударност, али међу укупно 350 предмета преко којих је представљено 18 објеката има доста златних. Ови златни артефакти су из свих периода људске историје – из праисторијског и античког доба, из средњег века... И ја сам импресиониран јер се толико злата не проналази увек, нити за време планираних, нити за време спасилачких археолошких ископавања. Али ми смо имали срећу, а и широка публика обично показује интересовање за злато као целину.”

Он се захвалио колегама широм земље које су помогле приказивању ове изложбе. 13 музеја пружило је несебичну помоћ тако што је ставило на располагање предмете у њиховој својини из претходне археолошке сезоне што је омогућило да посетиоци изложбе виде предмете и постере из укупно 50 објеката.

Налази су са скоро целе територије Бугарске – нађени су у до сада непознатим селима, у градовима из Античког доба какав је данашњи Созопол (древни грчки град Аполонија), у најстаријој бугарској престоници Плиски и савременој Софији.

Приказани артефакти се разликују и по времену настанка. 18 објеката покрива „период ране праисторије, тј. од доба касног палеолита до средњег века” – прецизира главни асистент Камен Бојаџијев, руководилац сектора за експозиције. Према њему, акценат ове изложбе стављен је не само на злато него и на драгоцене налазе из праисторијског периода. На пример, прошлог лета је пронађен један од најстаријих златних налаза познатих у Европи. И још нешто битно што се чувало у тајности – пронађени су можда једни од најранијих сребрних предмета који су са данашњим даном познати у Европи – у  Харамијској рупи (пећини у Родопима, јужна Бугарска, у близини града Девина). Тако да је изложба „златна” не само због количине драгоценог метала него и због продирања у удаљене слојеве историје и њено културно благо.

Доц. Вагалински је најавио и гостовање у априлу познатог златног блага из Нађ Сент-Миклоша (у некадашњем Хабзбуршком царству) које се чува у Уметничко-историјском музеју у Бечу (нем. Kunsthistorisches Museum). Оно је из раног средњег века и често га повезују са прабугарима, међутим о његовом пореклу има и других хипотеза. Први пут оригинал овог блага ће бити представљен ван Беча и Будимпеште. „На својој територији” Национални археолошки институт са музејем ће се придружити експозицији блага из Нађ Сент-Миклоша изложбом о паганској Бугарској из раног периода Првог бугарског царства.

Национални археолошки институт са музејем ће у исто време у Уметничко-историјском музеју у Бечу приказати експозицију посвећену раној металургији и вађењу злата на бугарском поднебљу. Она пружа веома занимљиве информације о културном развоју кроз призму металургије. Налази су из древног рудника код брежуљка Ада Тепе, у околини Крумовграда у Родопима.

„Овај рудник злата је најранији – из средине другог миленијума пре Христа – из средњег бронзаног доба” – прецизира доц. Вагалински.