Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Браћа Митеви: „Певање за нас је дружење, живот и повод за радост и понос“

Фотографија: лична архива

Ако тражите архаични звук шопске дијафоније, открићете га у јединственим песмама браће Владимира и Митка Митевих из Софијског села Владаја. Они певају заједно одмалена, а као професионални дует наступају већ 45 година. Њихове стилски осмишљене интерпретације одушевљавају слушаоце широм света, а изазивају и радозналост стручњака. Репертоар им је својеврсна музичка енциклопедија традиционалног календара њиховог родног села. Крајем миленијума двојица су се снимила у филму посвећеном невероватним могућностима људског гласа редитеља Петка Радилова, где су сцене са њиховим извођењем пропраћене натписом „Браћа Митеви – уникати“. „Уникати“ је наслов и њиховог другог самосталног албума. Од око две године певачи су ограничили своје сценске наступе, али њихове песме и даље привлаче интересовање младих певача, као и истраживача.

Владимир и Митко Митеви су представници Граовске фолклорне подобласти Шопског краја. Верна древној народној култури браћа не само певају, него су и врсни плесачи, чувари локалних обреда и обичаја. Као чланови Владајског читалишта „Светлина“ они су домаћини фестивала „Породична веза у фолклору“, а у склопу фестивала „Мост генерација“ у Трговишту предају певање на Граовски начин ученицима и студентима музичких школа и универзитета из целе земље.

О тајнама граовског двогласа браће Владо Митев каже: „Ми с братом нисмо имали толико разговора, колико смо заједно песама отпевали. За нас је музика свакодневица, нешто попут ходања и говорења. Певање је начин комуникације, постојања. Када запевамо чак се не договарамо коју ћемо песму извести, толико смо повезани да се све дешава некако спонтано. И већ 45 година одолевамо модерним тенденцијама, савременим музичким жанровима и чувамо најсавршенији аутентични начин певања. Стога веома држимо до учешћа на сабору у Копривштици, јер је за нас то место оличење правог бугарског духа. Тамо нас увек одликују златним медаљама. Добили смо и награду на еминентном Фестивалу народних инструмената и песама „Пеце Атанасовски“ у Македонији. Награђени смо и на Фестивалу певачког фолклора подунавских земаља у Ђурђу, Румунија. А у Београду група стручњака је направила са нама један експеримент – да им по њиховом избору запевамо песме које су типичне за поједине празнике с обредног календара нашег краја и остали су задивљени да знамо аутентичне песме за све празнике. Десило се то на форуму посвећеном дијафонији у балканском фолклору, где смо одлично наступили. Наше гласове знају и у Лондону, наставља Владо Митев, а захваљујући једном истакнутом светском импресарију – Џо Бојду и концертима на којима смо певали заједно са Кејт Буш, триом „Бугарка“ и групом „Балкана“. И тамо смо стручњацима показивали шта све може бугарски глас, оно јединствено „љуљање“ тона. Дивили су се како толико дуго држимо дах. А једна турска фолклористкиња је рекла: „Њих двојица су се тако сложила да рађају хармонију – то је невероватно, то је фантастично!“


Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45