Договарана у току више дана предизборна дебата лидера партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) Бојка Борисова и Бугарске социјалистичке партије (БСП) Корнелије Нинове није одржана због неслагања око њеног формата. Упркос великом интересовању јавности и спремности три националне телевизије да је емитују, ГЕРБ није одустао од свог захтева да поред партијских лидера у њој учествују и експертски тимови, а БСП – од претензије да се у студију сучеле само лидери. Из партије ГЕРБ су оптужили Нинову да се у ствари повукла, а социјалисти су замерили Борисову да није пристао да учествује сам у политичком спору, јер се плаши да одговара на незгодна питања. Дебата је пропала, а то онемогућује бирачима да са највишег партијског нивоа чују тезе основних претендената за састављање владе, а истовремено указује и на неке друге ствари.
Постало је јасно, на пример, да су страховања да ће се после избора формирати погубна за земљу коалиција између партија ГЕРБ и БСП у ствари нереална. Такву коалицију не жели не само десни Реформистички блок, она је неприхватљива и за велики део бирача, који иако према истраживањима социолошких агенција не дају једнозначну предност десном или левом управљању, не желе ни савез те две највеће у земљи силе.
Спорови око одржавања дебате указали су на отворену раздраженост коју свака од две поменуте странке испољава према другој, што према посматрачима, може да подстакне бираче да се определе за неку од мањих партија. С обзиром на малу разлику у подршци коју грађани дају двема највећим партијама, то још више отежава могућност предвидети како ће се политичке снаге прегруписати после избора. Према социолошким истраживањима 36% бирача преферише десноцентристичку коалицију чије би језгро био ГЕРБ, док 29% подржава састављање левоцентристичке владе начелу са БСП. Међутим, подршка коју ужива партија ГЕРБ је у паду, док је она за социјалисте у порасту, мада је разлика толико незнатна да неки говоре о паритету. То може да има пресудну улогу у послеизборном договарању са евентуалном трећом политичком силом – националистичком коалицијом Уједињени патриоти – Национални фронт за спас Бугарске (НФСБ), АТАКА и ВМРО. Око спорова о диспуту лидерка социјалиста Нинова фактички није искључила могућност коалирања с патриотима, изјављујући да су за њену партију једини немогући партнери ГЕРБ и Покрет за права и слободе. Засада патриоти се уздржавају конкретних обавезујућих изјава у том погледу, али упорно тврде да су и ГЕРБ, и БСП позајмљивали из њихових програма.
Дошло је до парадоксалне ситуације када три у принципу конкурентне телевизије покушавају да превазиђу непомирљивост основних политичких опонената како би омогућиле одржавање јавне дебате. Пошто су на почетку заједно израдиле план преноса диспута, БНТ, bTV и Нова ТВ су предложиле опонентима да се у среду увече прво одржи дебата са експертима, а већ после ње и лидерска дебата, те су затим изјавиле да су спремне да емитују сукоб Нинове са Борисовим и неког другог дана. У овој етапи одговор од партија није стигао. Непопустљивост ГЕРБ-а и БСП у ствари је лош старт предизборне капање и потврђује страховања да нас после избора чека дуго и мукотрпно формирање владе.
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..