Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Археологија свемира, плаве променљиве и глобално загревање

БНР Новини
Фотографија: архива

Која је веза између археологије, астрономије и екологије? Одговор на то питање може да нам врати национално самопоуздање, а дају га чланови „Радионице из астрономије“ коју организује Физички факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Мартовска предавања посвећена су бугарском раду у најзначајнијој у свету стручној лабораторији ЦЕРН, а теме су: „Археологија свемира“, „Јарке плаве променљиве – џиновске звезде“ и „Глобално загревање и глобално решење“.

СнимкаПо речима Ивајла Станева – организатора радионице, заједничко у њима је бугарско учешће у научним пројектима у сфери атомске физике, астрономије и геофизике.

„Археологија свемира“ истражује прошлост Васионе и теорију великог праска из којег се претпоставља да се формирала такозвана „примарна супа“. Њене компоненте су елементарне честице, какав је и Хигсов бозон, прецизира доцент Венелин Кожухаров, један од еминентних бугарских физичара који су радили у ЦЕРН-у:

Снимка- Засада, наставља он, располажемо поузданим подацима да у свемиру постоји материја која приморава галаксије да се међусобно привлаче – то је „тамна материја“. Она чини 25% свемира. Међутим, чудније је то што је остали садржај свемира енергија која одбија галаксије – такозвана „тамна енергија“ која пак чини 70% њега. Тако да не завршава се све Хигсовим бозоном, али је он важан корак на путу изградње једног потпунијег модела свемира и његове будућности.

СнимкаО узроку због којег астрономија испољава посебно интересовање за јарке плаве променљиве, које експлодирају у супернове прича Ганчо Ганчев, докторант Катедре за астрономију. „Почетак је ставио сам Едвин Хабл – прецизира он – а посматрања у Бугарској почињу 80. годинама ХХ века и настављају се до данас.“

- Све то нам помаже да откријемо тајну еволуције свемира, али исто тако и настанак елемената који нас граде. Ми се састојимо од звезданих елемената! На пример, наша крв садржи гвожђе, а оно је формирано управо у недрима супернова. Као што је рекао Антоан Лавоазје: „Ништа се не губи!“

СнимкаМеђутим, Лаовоазјеове речи не бисмо користили када је у питању глобално загревање. На питање да ли постоји глобално решење проблема, лектор Тихомир Димитров, магистар на катедри астрономије, даје категоричан одговор:

- У ствари, решење постоји, али оно зависи од сваког од нас и то тачније од влада у светским размерама. Потребне су конкретне мере у борби против загађења животне средине угљендиоксидом. Чињенице сведоче да је његов ниво у атмосфери у сталном порасту и концентрација већ достиже критичне бројке. Проблем се погоршава и то брзим темпом, наводи Тихомир Димитров.

Више о бугарском доприносу светској астрономији ћете сазнати у оквиру радионице. Лекције се одржавају сваког четвртка у згради Физичког факултета, а врата су отворена за све, независно од старости и образовања. А враћајући се Лавоазјеу, можемо рећи: Ништа се не губи, нарочито када се односи на допринос науци.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У гостима гимназији „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду

Гимназија „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду се може похвалити историјом дугом чак 134 године. Основана већ давне 1891. године, када је град Димитровград још био у саставу Краљевине Бугарске, данас она успешно наставља своје активности пружајући..

објављено 25.5.25. 12.15

Национални научни програм за поларна истраживања продужен до краја 2027. г.

Одлуком Владе Бугарске је рок извођења Националног програма за научна истраживања „Од пола до пола 2022-2025“ продужен до краја 2027. г, јавља БТА. Како истиче владина прес-служба, један од главних праваца програма је финансирање савремених научних..

објављено 25.5.25. 10.35

Штампарска преса из 19. века поново у функцији

Штампарска преса из 19. века из штампарије Христа Г. Данова, утемељивача бугарског издаваштва је, након реконструкције, поново представљена јавности. У музеј кући Данова у Старом делу Пловдива посетиоци већ могу да виде како су се штампале књиге у..

објављено 25.5.25. 09.35