Једна добра вест за Бугарску обележила је протеклу недељу. Москва и Брисел су стисли руке и договорили су се о потпуној промени гасне политике Кремља када су у питању неке бивше сателитске земље некадашњег Совјетског Савеза, које су данас постале чланице Европске уније. Добру вест је саопштила европска комесарка за заштиту конкуренције Маргрете Вестегер која је нагласила да се руски монополиста Гаспром обавезао на важне промене у уговорним условима о прилагођавању цена како би оне биле конкурентне у Бугарској, Чешкој републици, Естонији, Литванији, Пољској, Мађарској и Словачкој. И још: Гаспром је исто тако поменутим земљама одобрио реекеспорт, по свом нахођењу, неискоришћених количина гаса.
Брисел је политику Гаспрома на мету узео још 2012. године због кршења правила о конкуренцији. А концерн Гаспром је био свестан тога да му европски регулатор може наметнути казну у висини од 10% његовог глобалног обрта, као и да изгуби позиције на европском гасном тржишту. Договор који је пао између Москве и Брисела ублажио је усијане односе две стране. У извештају који је израдила Европска комисија стоји да је Гаспром на бугарском гасном тржишту увео територијална ограничења због чега Булгаргаз нема права да слободно транспортује руски гас ван предела Бугарске. Сад ће Гаспром укинути ту изричиту забрану, Бугарска ће моћи да успостави интерконекцијску везу са Грчком и самим тим ће постати пуноправни актер на европском гасном тржишту. И још нешто: Булгаргаз стиче право да од руског гиганта захтева ревидирање цене у зависност од промена у тржишној конјунктури у Европи, као и да извози и испоручује у иностранство неискоришћене количине плавог горива. Што се саге са пројектом „Јужни ток“ тиче, који је требало да по дну Црног мора испоручује руски гас директно Бугарској и чија је реализација обустављена на иницијативу Бугарске, Гаспром одустаје од вишемилионске одштете коју је тражио од Бугарске.
Да ли је Гаспром капитулирао пред Бриселом? Ово питање себи постављају многи посматрачи и аналитичари у медијима. Одговор је „не.“ Чак би се могло рећи да споразумом добијају обе стране. За Брисел је ово озбиљан корак напред за стварање јединственог гасног тржишта на Старом континенту. А привидни компромис Москве је свакако израз визионарства. Гаспром је свестан тога да је прошло време поделе источноевропских тржишта, али је исто тако свестан и тога да ће се након формирања јединственог гасног тржишта у ЕУ потражња плавог горива повећати, тако да би могао да дуге године буде главни испоручилац гаса.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..