Турски председник још није султан, али његови емисари већ стављају ултиматуме туђим земљама, мање-више са идејом да препороде Османско царство.

Током протекле недеље је избио скандал око понашања турског амбасадора у Бугарској Сулејмана Гокчеа.

У уторак, у интервјуу телевизији „Нова“ он није пазио на добар тон и категорично рекао да Софија треба да промени начин говорења о Турској. „Желим да политичко руководство обустави то лудило, јер оно није конструктивно и не олакшава билатералне односе“, запретио је он прстом. По његовим речима реторика против Анкаре га подсећа на доба социјализма, а наиме да је Турска претња по националну безбедност Бугарске. А у „трешњу на торти“ претворила се Гокчеова теза да је Турска у ствари гарант наше националне безбедности и „генерише благостање и мир за све своје суседе“. Амбасадор ју је образложио овако: „Тренутно смо одомаћили 3,6 милиона избеглица. Колко их има у Бугарској? Неколико хиљада. Јер Турска даје више од две милијарде долара да их задржи код себе.“ Другачије речено, за сада држимо избеглице, али се све може променити – ту претњу председник Ердоган периодички упућује Европи.

Неколико сати после скандалозне ТВ изјаве турског амбасадора, председник Румен Радев му је пред новинарима очитао лекцију из дипломатије: „Управљање Бугарске се заснива на добросуседским принципима и немешању у унутрашње послове суседних држава, али нећемо допустити утицај споља, што треба да буде категорично јасно“. Бугарски шеф државе не би себи допустио да коментарише унутарполитичку ситуацију друге земље, као што је то урадио турски председник по питању о бугарској демократији. Подсетимо како је свега неколико дана пре парламентарних избора у Бугарској 26. марта, Реџеп Тајип Ердоган оптужио нашу земљу да „врши притисак“ пре гласања на Турке који живе у земљи.

Копредседник коалиције „Уједињени патриоти“ Валери Симеонов који ће, како се претпоставља, бити у саставу нове Владе, је на то реаговао оштро опет у Новој ТВ, те затражио прогласити Гокчеа „персоном нон грата“. „То је безочност без граница, његово понашање у раскораку је са свим политичким нормама“, казао је тада Симеонов.

Виши облик „дипломатије“ Сулејмана Гокчеа осим на телевизији испољен је и у штампаним медијима два дана касније, у четвртак, када је у интервјуу листу „24 часа“ амбасадор поново говорио о својим упориштима, додајући нови надев. Испоставило се да се жичана ограда коју Бугарска гради на граници с Турском како би спречила продор мигрантског потока, не свиђа Анкари и окарактерисана је као „скупа играчка“. Али, видите, по Гокчеу „бугарски управљачи имају право да решавају како да троше средства бугарских пореских обвезника“. Баш тако. Управо како су турске власти одлучиле да потроше 600 милиона евра од новца својих платиша за изградњу Ердоганове Беле палате.

Ако медијским изјавама додамо и то да је амбасадор Гокче заједно са Љутвијем Местаном обилазио муслимане у Бугарској у циљу стварања структура етничке партије Демократе за одговорност, слободу и толеранцију (ДОСТ), да је агитирао за њу у склопу наше предизборне кампање, па су га због тога чак позвали да своје понашање објасни у нашем Министарству спољних послова, требало би да себи поставимо и питање какав дипломата је тај амбасадор и зашто гледа на Бугарску као на турски вилајет?

Изјавама Сулејмана Гокчеа Анкара је забележила својеврстан рекорд. Чак ни амбасадори Великих сила нису себи дозвољавали да толико брутално интервенишу у унутрашње послове Бугарске.

Превод: Александра Ливен