4. маја парламент је одобрио структуру и састав нове владе Бугарске. Земља поново има коалициону владу на челу са лидером партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) Бојком Борисовим. За разлику од прошлог пута, када је партнер ГЕРБ-а био десничарски реформистички блок, сада мањи коалициони партнер у управљању је националистичка коалиција „Уједињени патриоти“.
Структура нове владе Борисова не разликује се знатно од оне претходне, али је њен састав донео нека изненађења. И поред осетно мање бирачке подршке „Уједињених патриота“, од укупно четири вицепремијера двојица су лидери њених формација, а то су председник ВМРО Красимир Каракачанов и председник Националног фронта за спас Бугарске (НФСБ) Валери Симеонов. Истовремено они имају и своје министре – Нено Димов који ће бити задужен за екологију, а предложен је од стране ВМРО, и представник партије „Атака“ Емил Караниколов који постаје шеф економије, мада су обојица сматрани блиским ГЕРБ-у. И пошто је некада Димов био заменик министра екологије у влади Ивана Костова, неки гледају на његов избор и као на реверанс овога пута неприсутној у парламенту десници. Али тиме се изненађења не завршавају, иако чак и само горе набројана имена показују да је приликом формирања владе тражено успостављање неке равнотеже. Коначни облик ће постати јасан идућих дана, после именовања заменика нових министара. У циљу одржавања баланса тамо где је титулар представник једног од коалиционих партнера, обавезно је одредити заменика који представља интересе другог.
У погледу намера нове владајуће коалиције нема изненађења. Премијер Борисов је потврдио да ће и даље спроводити политику евроатлантских интеграција, рекао је да је валутни борд без алтернативе и обећао да настави реформу судског система и да уведе нови ред у борби против корупције.
Бугарска социјалистичка партија (БСП) је гласала против владе Борисова због идејних и програмских мимоилажења и потврдила намеру да буде опозиција и алтернатива новом управљању.
Аргументом да се ГЕРБ по други пут определио за коалицију од које не можемо очекивати стабилност и реформе, „против“ треће владе Борисова су гласали и представници Покрета за права и слободе. Они гају резерве и према учешћу у управљању партија које исповедају агресивни национализам те су само промениле свој речник како би ушле у власт. Одлучност којом су из Покрета изнели свој став са парламентарне трибине буди сумње око претпоставке да иако ван управљања он ће новој коалицији пружити парламентарну подршку.
У овој етапи подршку је обећала партија бизнисмена Марешког, али додајући да ће „под лупом“ пратити да ли ће влада оправдати њено поверење.
На крају крајева „за“ нову владу су се изјаснили представници партије ГЕРБ, „Уједињени патриоти“ и „Воље“ Марешког, а „против“ – БСП и Покрет за права и слободе.
Нова влада је девета коалициона влада Бугарске од почетка демократских промена 1989. г. и трећа на челу са Бојком Борисовим од 2009. наовамо. Коалициони партнери заједно имају 122 посланичка гласа или само један више од прописаних за обичну већину. Ситуација сведочи да исто као и претходна влада, и нова ће бити приморана да опстане уз несигурну подршку Народног собрања.
Превод: Александра Ливен
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..