Поглед према свету или најснажније оружје говора које само за пар минута може стићи до сваке тачке на Земљи. То је радио. Он нема лик али ствара ликове, нема слику али је црта и то још живописније него што је она у стварности. Попут лепе књиге буди машту, провоцира размишљање и допире до свести да би оставио свој отисак тамо. Радио може бити и средство манипулисања и контроле, а истовремено и извор знања и културе...
Шта је радио данас у доба нових технологија када свакојаке информације можемо добити на интернету само једним кликом. Наш саговорник је Лачезар Точев који на Факултету новинарства Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ предаје радијске жанрове. Ево шта је он рекао:
„Оно што је данас различито од некада јесте то да изјаве морају бити далеко краће. Пре 50-60 година људи нису масовно имали телевизоре. Времена су била мирнија и они су могли да седну и да слушају радио. Данас тешко да неко слуша радио седећи – радио се слуша углавном између осталог, док се обавља неки други посао. Радио се слуша за време вожње, за време кувања итд. Зато савремени жанрови морају бити много краћи да би били занимљиви. У том погледу са чисто технолошке тачке гледишта интернет може бити користан јер тамо можемо чути оно што нисмо могли чути у етеру. Није битно да ли је у питању музика, вест, подкаст...“
По Вама, да ли постоји опасност да интернет замени радио?
„Када се појавила телевизија позоришни и филмски уметници су се престравили... Али као што видите, и данас постоје позоришта и биоскопи, постоје телевизија и радио, а интернет је само још један канал за приступ информацијама. Он ни у ком случају не замењује остале и неће их уништити.“
Независно од технологија радио ипак остаје лидер у пружању информација тамо где не постоје интернет и други медији. У том погледу је програм БНР "Радио Бугарска" успео да оствари завидне резултате емитовањем на кратким таласима. Својим богатим културно-информативним садржајем на више језика, током свих година од оснивања далеке 1936. „Радио Бугарска“ је препознао интересовање својих слушалаца у свету. Чак је било предлога радио-аматера да међународна емитовања на кратким таласима и онлајн буду проглашена од стране УНЕСКО-а нематеријалним културним наслеђем.
Многи слушаоци су изражавали наду да ће и даље имати прилику да на таласима програма „Радио Бугарска“ „путују“ по Бугарској, да слушају нашу музику и да своју културу обогате знањима о нашој вековној историји. Нажалост, данас до многих од њих програм "Радио Бугарска" не стиже... Остали су само они који су нас пронашли на интернету. А није свугде у свету приступ интернету слободан!
„Штета! Заиста је то права штета јер су кратки таласи пружали много веће могућности. Тачно је да више кошта, али ту је у питању присуство Бугарске широм света. Не знам ко је донео ову "генијалну одлуку", не бих хтео ни да коментаришем, али је то велики губитак. Упоредио бих га са тим да затворимо бугарску базу на Антарктику јер скупо кошта...“
Превод: Албена Џерманова
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука..