Слично многим звезданим градовима на нашој планети какви су, на пример, Парис, Беч, Мадрид, Њујорк и Праг, и Софија је током година имала своје чувене локале, где су се окупљали интелектуалци и градска боема. О тим местима и њиховим сталним гостима који су оставили значајан траг у нашој историји прича књига Маријане Прванове „Бохемски соц-локали“ издавачке куће „Гутенберг“. Реч је о периоду од 1944. до 1989. године.
„Идеја о књизи се родила одавно, а захваљујући новинарској професији прикупила сам много грађе – рекла је на премијери књиге Маријана Прванова. Међутим, тек када сам је прошле године почела писати, схватила сам да је читав тај материјал незнатан с обзиром на огромну тему за коју сам се определила. Испало је да је моја књига само прва реченица једне дуге приче, коју се надам да ће и други после мене наставити. А у процесу припреме сам се састала прво са једним веома занимљивим уметником – то је био сликар Божидар Икономов који ми је детаљно и занимљиво причао о животу бугарске боеме у 70. годинама прошлог века, навео је места где је каванирала интелигенција.“
Преко успомена савременика Маријана Прванова је описала живот у нашим локалима у 60. и 70. годинама, а већ у причу о соц-кафићима 80. година укључује и своје личне доживљаје. Сви су се са њом радо састајали и разговарали, јер су их успомене враћале у срећне године младости, у кафић писаца у улици Ангела Канчева, клуб „Кристал“ и клуб Савеза бугарских новинара, у ресторан „Севастопол“, посластичарнице „Бамбус“, „Праг“, „Асторија“ и „Бразил“, у клуб „Јаје“, и где све не.
„Надам се да сам успела да начиним својеврсну фотографију времена и да она одговара очекивањима људи који су били редовни посетиоци боемских локала оног доба“ – каже Маријана.
Ево како писац сатиричар Михаил Вешим описује године соца:
„Немамо“ – то је била омиљена реч конобара оног доба, заједно са другом – „завршило је“. Био је такав случај: један конобар у тада новоотвореном хотелу „Блгарија“ у Бургасу није препознао директора тадашње Бугарске асоцијације за туризам и одмор. Он је дошао инкогнито, као обичан грађанин и тражио јеловник, али му је конобар фамилијарно рекао: „То теби није читаоница!“ Ево, и у таквим кафанским репликама се крије одговор на питање шта је нам донела и демократија.“
А највећи плус књиге Маријане Прванове „Боемски соц-локали“ јесте да скупља парчета реалног живота, а када их стрпљиво сложиш, добијаш живи мозаик оног доба.
„Надам се да је књига потпуна ретроспекција која одговара на главно питање: какви су били наши локали. Осим што су пријатно место за састанке, сазнала сам да су за многе њихове посетиоце они били и својеврсна сцена, за друге – место за ћаскање, оговарање или ширење гласина, за треће – за дружење и стварање нових контаката. Али су многи моји саговорници подвлачили да су ти локали били једино место неформалне везе генерација где су старији преносили своја знања младима.“
Додајмо и то да други део књиге представља портрете истакнутих бугарских глумаца, а трећи део је посвећен арт-кафићима Беча, Париза и Варшаве.
Превод: Александра Ливен
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..