Од давнина су биљке на нашим просторима познате по својим лековитим својствима. Користили су их Трачани, Словени и Протобугари. Постоје бројне легенде, бајке и песме о биљкама са изузетним лековитим својствима које су девојке убрале у рану зору на Ивањдан, празник сунца и лековитих трава који се по јулијанском календару слави 24. јуна.

Данас се Бугари најчешће алтернативним начинима лечења лековитим биљкама окрећу када им конвенционална медицина није помогла да реше неки здравствени проблем. Тада почињу да траже заборављене бакине рецепте у нади да ће им оне помоћи да се излече или бар да ублаже симптоме који им трују живот. Једно од богатстава наше земље је разноликост биљних врста чији број достиже и до 3.600, од којих се 650 користи у лековите сврхе. Више од 300 врста се сваке године бере за потребе домаћих и страних фармацеутских компанија. Повољни климатски услови их чине једним од најбогатијих биолошки активним састојцима биљака. Оне садрже бројна и разноврсна хемијска једињења као што су витамини, ензими, етерична уља, танин, органске киселине, биљни хормони, неорганске материје. Сви они утичу на различите виталне процесе у људском организму, а неки од њих су и дан данас бољи него синтетички лекови. Није занемарив број лекова који проносе славу Бугарске по свету. Један од њих је нивалин који се производи од супстанци из висибаба. Некада су људи високи крвни притисак лечили помоћу здравца који се може наћи у скоро сваком дворишту код нас.

Највећу корист имамо од биљака које расту на подручју на коме живимо, каже др Георги Велев који годинама припрема лекове користећи лековите траве и биљке.

„Ово не тврдим само ја. Многи травари, међу којима и Димков, као и многи научници фитотерапеути који су се бавили традиционалним лечењем биљем такође су били убеђени у то. Људи су прилагодљива бића тако да се брзо навикну на одређене услове – на ваздух, влагу, особине климе, флору и фауну, место где живимо. Стога је и вероватноћа да лековите биљке са других географских ширина имају исти ефекат деловања на нас као оне из нашег краја слаба. Сматрам да је Бугарска изузетно богата лековитим биљкама. Већина њих нашла је практичну примену у профилактици и терапији различитих врста болести. У својој пракси користим углавном биљке из породице здраваца пошто њихови листови, стабла, а посебно корени, садрже веома драгоцене материје. Територија Бугарске је најбогатија том врстом биљке, посебно црвеном иглицом. Црвена иглица расте високо у планини на висини од преко 1.200 метара и изузетно је богата полифенолним једињењима потребним људском организму. У породици здраваца има 39 врста познатих и проучених у Бугарској.“

Др Георги Велев сматра да су корени лековитих биљака најбогатији биолошки активним супстанцама. Кад у јесен здравац заврши свој животни циклус он спушта ка корену те материје како би их сачувао до пролећа када ће почети вегетација, објашњава фитотерапеута. Тзв. црвена иглица је назив добила по лековитим својствима свог корена, објашњава др Велев. Лекар је открио њена својства пре око 20 година и убеђен је да је та лековита биљка један од најмоћнијих имуностимуланса. Њени корени садрже једињења која блокирају дејство и ширење вируса. Антиоксиданс у корену црвене иглице се повезује са слободним радикалима у организму.

„Утврђено је да се при примени екстракта из корена црвене иглице повећава број лимфоцита. Управо они штите организам од различитих агената као што су вируси, бактерије, па чак и ћелије рака,“ објашњава др Велев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова