Крајем протекле недеље у хрватском граду Дубровнику одржан је самит Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПСЈИЕ). Створен пре 21 године уз одлучујуће учешће Бугарске, процес је и данас актуелан формат за регионалну сарадњу између земаља чије укупно становништво броји око 150 милиона људи. За тренутак одржавања његовог последњег самита карактеристичне су неке важне особине према којима Бугарска није равнодушна и то не само као део региона него и као чланица ЕУ и НАТО.

Тренутно Западни Балкан има историјску шансу за рехабилитацију на међународној сцени. Након умора од процеса проширења, у ЕУ се поново прича о интеграцијама Западног Балкана. Међутим, као услов за интеграције ЕУ поставља ограничавање националистичке реторике, антидемократских злоупотреба и корупције. Управо у том контексту следи схватати изјаву бугарског премијера Бојка Борисова да је за убрзање евроатлантских перспектива земаља Западног Балкана потребно да њихове политичке елите „надрасту историју“, односно ослободити се противречности наслеђених из прошлости. Према Борисову, то претпоставља више солидарности и разумевања између балканских земаља, престати говорити о конфликтима, ратовима и етничком чишћењу као и повећање напора за боље пословно партнерство.

Хрватска је преузела од Бугарске ротационо председавање Процесом сарадње у Југоисточној Европи од 1. јула 2016. г. на рок од годину дана. Следећи председавајући ПСЈИЕ је Словенија. Истакавши да се спори око тога ко би требало да преузме председавање после Словеније и Босне и Херцеговине, премијер Борисов је упитао како уопште регион може причати о пријему у чланство НАТО и ЕУ, „ако већ није у стању да реализује председавање ПСЈИЕ?” У вези са поменутим споровима Борисов је пред српским председником Вучићем категорично изјавио да председавање ПСЈИЕ треба да преузме Косово.

У Дубровнику је министарка иностраних послова Екатерина Захаријева нагласила схватање да у данашњим условима напори ПСЈИЕ треба да буду усмерени на потребу активирања интеракције у три основна правца, а то су: транспорт, енергетика и социјалне политике. Делегација Софије је скренула пажњу на то да док Бугарска убрзано развија своје инфраструктурне везе са Турском, Србијом и Грчком, у западном делу полуострва то још увек није приоритет. Према бугарској страни, развој транспортне инфраструктуре ће повећати конкурентност и мобилност услуга, енергетски пројекти ће допринети одрживом развоју целог региона, а усклађивање социјалних политика ће такође допринети повећању привлачности региона за стране туристе.

Различити састанци у оквиру ПСЈИЕ су уобичајени повод и за билатералне разговоре између лидера балканског региона. Сада у Дубровнику је бугарски министар Екатерина Захаријева разговарала са својим колегама Енвером Хоџајем са Косова, Маријом Бурић из Хрватске, Ивицом Дачићем из Србије и Николом Димитровим из Македоније.

Најближа следећа одговорност Бугарске у оквиру ПСЈИЕ је домаћинство састанка експерата министарстава надлежних за социјална питања у новембру ове године у Софији.

Превод: Албена Џерманова