Урезан 2 км у морску пучину, налик на дуго и уско полуострво, рт Калијакра се налази на северној бугарској црноморској обали, на удаљености од око 70 километара североисточно од Варне. Лепи природни и археолошки резерват је на једном од првих места на листи Сто националних туристичких објеката. Осим тога Калијакра је од европског значаја за очување ретких и заштићених станишта, биљака, животиња и птица. Лепи рт (од грчке речи „καλός“ – леп и „άκρα“ – рт/тврђава) је једино место од орнитолошког значаја у Бугарској у коме су очувани остаци добруџанске степе, као и највеће приобалне стене на нашем Црноморју. Овде се, према подацима Бугарског друштва за заштиту птица, гнезди укупно 310 врста птица при чему су за 100 од њих потребне специјалне мере за очување њихових станишта сагласно Закону о биолошкој разноврсности. На подручју Калијакре сусреће се и 40 врста ретких, угрожених и ендемских врста од којих је њих 8 угрожено или се ретко сусреће у Европи, 20 од њих укључено је у Црвену књигу Бугарске, док се за њих 10 зна да им прети нестанак. Одавде пролази и други по величини миграциони пут птица у Европи – Via Pontica којим се сваке јесени селе бројне птице певачице, препелице, као и прдавци, који су угрожена врста у свету. Све ове птице селице заустављају се управо на рту Калијакра ради одмора и хране.
Упркос јединственој природи и богатом културно-историјском наслеђу место је претворено у велики парк ветрењача који је надалеко протерао не само птице него и туристе. Према спроведеном репрезентативном истраживању стања у Европи, сваки ветрогенератор годишње убија од 4 до 43 птице на старом континенту. А када су међу жртвама и угрожене врсте ове су бројке, по речима орнитолога, превисоке:
„Још када се почело говорити о изградњи парка ветрењача 2003. године, ми смо објашњавали колико је то ризично, јер тамо птице лете у ниском лету и задржавају се дуже – истиче Ирина Матеева из Бугарског друштва за заштиту птица. – Сама промена правца географске обале тера их да се тамо задржавају па чак и да се враћају на север одакле опет крећу на југ док пронађу праву руту. И управо је тамо 2010. године, због лоших метеоролошких услова угинуо белоглави суп из кримске популације, покошен лопатицама једног ветрогенератора”.
Према истраживањима која су рађена у другим европским државама, приходи од туризма се драстично смањују за око 40 одсто у регионима где има ветрогенератора. Утврђено је да због електромагнетног зрачења турбине утичу на људску психу и здравље. Управо због тога су житељи суседног села Блгарева заједно са невладиним организацијама протестовали против изградње ветрењача. Међутим, отпор локалног становништва и негативни ставови Бугарског друштва за заштиту птица, грађанских удружења и стручњака нису спречили инвеститоре у остварењу њихових намера. То је био повод да 2008. године Бугарско друштво за заштиту птица и грађанска удружења из коалиције "Да би у Бугарској остала природа" поднесу жалбу Европској комисији „против одобрених замашних пројеката ветрењача, као и против огромног боја инвестиционих пројеката (468) везаних за изградњу станова и хотела, као и за изградњу голф игралишта” у супротности са одредбама три европске директиве – о птицама, о стаништима и о процени утицаја на животну средину.
„Прошле зиме (средином јануара 2016. године) Европски суд је донео одлуку којом се потврђује да Бугарска крши европско законодавство које се тиче заштите природе, како изградњом ветрењача тако и непредузимањем мера за заштиту врста и станишта приликом изградње голф игралишта „Тракијске стене” (на буг.: „Тракийски скали”), наставља Ирина Матеева. – Уколико наша земља не предузме неопходне мере којима ће се гарантовати поштовање европског законодавства, биће јој изречене новчане казне. Поред свега осталог, према јавним информацијама, наша држава субвенционише зелену енергију. Жртве нечињења владе тренутно су птице и људи који живе у региону. Али ако буде донета нова судска одлука жртве тог нечињења биће сви порески обвезници у Бугарској.”
И ако говоримо о балансу између инвестиционих планова економског развоја и очувања животне средине, однос иде на штету животне средине. У једном тренутку ће економски раст, којем толико тежимо, уништити природу и окренуће се против интереса људи.
Превод: Албена Џерманова
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР Бургас. Нова услуга, названа „дигитални асистент“, представља надоградњу телемедицинских услуга које..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара. Организатори су обезбедили инструкторе који ће заинтересованима помагати да савладају основе клизања..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9 процентних поена и сада износи 46%. Ипак, земља остаје подељена по овом питању, јер је исто толико..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара...