Данашња деца се разликују од својих некадашњих вршњака. Она већ ретко сањају да постану лекари, писци или адвокати када порасту. Деца пре би желела да буду youtube звезда или видео блогер, што не чуди. Према прогнозама о развоју интернета за неколико година 82 % промета на мрежи чиниће видео-садржаји. Једно британско истраживање указује на то да већина подмлатка жели да изучава видео монтажу у школи.

Да ли систем образовања успева да одговори дечјим очекивањима? Према Георгију Апостолову, координатору Центра за безбедан интернет, ако желимо да смањимо агресију у школи, морамо уклонити 50-70% наставне грађе, зато што је бесмислено присиљавати децу да памти и репродукује податке, удаљене само кликом на дугме од нас. Истовремено не обраћа се довољна пажња на стицање и унапређење вештина, које ће им омогућити да напредују у данашњем свету. По његовим речима школа и родитељи не обраћају пажњу на чињеницу да интернет може бити место креативног развоја деце:

Остављамо децу да раде штогод им воља, а она мање више чине једно те исто – претражују, сурфују и суочавају се са разноразним ризицима. Догађају се и неке немиле ствари из једног јединог разлога – не учимо их и не омогућујемо им да се испоље и развију путем интернета. То је први чинилац који је у стању да спречи проблеме са децом на мрежи – ако су она тамо да би унапређивала знање и развијала креативност и ако су у контакту с родитељима – тада више нема разлога да се узнемиравамо, тврди Георги Апостолов.

Репрезентативно национално истраживање Центра за безбедан интернет показује да се у задњих шест година запажа смањење узраста у којем деца први пут улазе у интернет простор – сада се то већ догађа када је деци у просеку  7 година, али није реткост да и млађа деца сурфују у мрежи. Испоставља се да малишани добро схватају шта им је корисно у глобалном простору, па интернет сврставају на треће место као нешто што им је „од користи у школи“.  Али када се постави питање шта деца заправо раде нa мрежи, школа пада на 12. место, док се у први план истичу друштвене мреже и гледање видеа као најпопуларнији начин за провод времена на интернету. 80% тинејџера који су учествовали у анкети каже да зна како да сними и постави на интернет видео, али тек 23 одсто су то већ радила:

Видео блоговање не значи да само нешто снимиш и аплоуднеш га, овде је у питању неколико кључних вештина, које данашњој деци недостају. Да би могао направити добар влог, треба да поседујеш језичка умећа, да  имаш алтернативно креативно мишљење. Треба да си већ стекао и добре презентационе вештине као и  неке техничке способности. На емотивном плану прављење влога пружило би подмлатку нешто што је изузетно важно – увереност у властите снаге и веру што можеш, кренувши од нуле, да урадиш нешто потпуно самостално.

По речима Апостолова, образовни систем често уништава креативни потенцијал деце, а управо кроз стваралаштво она избацују агресију из себе.

Агресија није нешто лоше, сваки човек је носи у себи. Агресија подстиче амбиције, она  се може користити за самопобољшање. Агресија постаје штетна када немаш куд да избациш ту енергију и када се контакт са другима карактерише силом. Другим речима деца која су креативнија, на емотивном плану осећају већу сатисфакцију у животу. Она су самосталнија и уверенија у себе. Постају природни лидери, а знате колико је важно, и посебно у тинејџерско доба, бити популаран. Према томе ништа боље од тога да се детету нешто допадне на интернету и да почне да ствара самостално.

Могућност да се упознамо са дечјим светом пружа такмичење у влогерским вештинама, које је иницирао један од популарних дечјих ТВ канала. Оно је започело 31. јула, а потрајаће до 19. септембра; одржава се истовремено у Бугарској, Мађарској, Румунији, Пољској, Русији, осталим чланицама Заједнице независних држава и Холандији. У току месец и по дана учесници ће налазити решења за различите задатке који ће бити објављивани на званичном сајту такмичења vlogni.cartoonnetwork.bg.


Ментор влогера почетника је Крис Захаријев – један од најугледнијих домаћих влогера са око 50.000 следбеника, а његови спотови одгледани су више од три милиона пута.