Влкана Стојанова је била очаравајући глас Тракије који је пленио врхунским извођачким умећем. Извођењем песама које карактерише сложена тракијска орнаментика, јасном дикцијом, природном поставком гласа и великим распоном вокала је Влкана Стојанова била јединствена појава у бугарској народној култури. Фолклористкиња Марија Кутева је о истакнутој певачици рекла: Она не пева већ „испричава“ песму. Лакоћа и чистоћа њеног извођења стварају утисак да јој је глас бескрајан. А Влкана Стојанова је за живота рекла: За песме на мом репертоару је потребна храброст. А на њему се нашло чак 350 песама из Тракијског краја.

Њен таленат су признали не само фолклористи и остали стручњаци него и колеге. Често је била солисткиња ансамбла „Филип Кутев.“ Многе певачице су остале у њеној сенци. За мене је Влкана била један великан, прима бугарске традиционалне музике. Могу да вам кажем шта су њене колеге говориле о њој. На пример, легендарни певач из Тракијског краја Јовчо Караиванов је говорио: „Имао сам 10 година када сам је први пут чуо како изводи песму „Димитар товари ђемију“ и отада ме је ухватила грозница која ме неће пустити ни на другом свету.“ Ево шта је о Влкани Стојановој рекла друга наша истакнута певачица Верка Сидерова: „Египат има своје пирамиде, а наша „пирамида“ је фолклор. Влкана је на самом врху пирамиде најистакнутијих народних извођача, а изнад ње је једино Бог.“ Верка ми је у разговору рекла да је учила од ње вокално певање и сценско понашање. На једној прослави је Недјалка Керанова, друга позната певачица, рекла: „Она је жена којој сви треба да љубе руку пошто Влкана заслужује велико поштовање. Она је такорећи мајка народне песме.“ Натка Караџова ју је звала доајеном бугарске народне музике. Влкана је знала своју цену, била је јако прецизна у својим извођењима, али је уједно с тим била и веома критична према себи. 1992. године, на прослави уприличеној поводом њеног 70. рођендана, Влкана је наступила на сцени. Кад сам јој касније пустио снимак она ми је рекла: „Немој ми никад више дозволити да се попнем на сцену.“ Кад је чула како јој је вибрато успорио, одлучила је да заврши с певачком каријером. Била је строга према својим ученицима, а посебно према једној од најбољих ученица – Десислави. „Она је та која ће ме заменити,“ говорила је Влкана Стојанова. Саветовала ју је и била уз њу због тога се и толико разочарала када је Десислава постала турбо-фолк певачица. Иначе је Десислава била победница такмичења „Са песмама Влкане Стојанове.“ Кад је Десислава на сцени запевала „Жњела је дилбер Јана“ – једну од песама које су постале заштитни знак Влкане Стојанове, велика певачица јој је пришла, а Деси ју је пољубила у руку и наставила да пева. О Влкани Стојановој ће се говорити све док буде имало бугарског фолклора и Бугарске.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова