Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Влчо Иванов: „Сликари кичицом дочаравају фолклор, док ми, музичари, дочаравамо га у нашим песмама“

Фотографија: лични архив

Влчо Иванов је певач који дотиче срца слушалаца својим баршунастим гласом као да користи филигранску технику у извлачењу звука. Било му је тек 15 година када је почео да пева по саборима. Отада је освојио и признање публике. Његови поштоваоци и колеге називају га „златним гласом“,  „живом легендом тракијске песме“.

Рођен је у селу Тракија, које се налази 30 километара од града Старе Загоре. Каже да је, још док је био дете, волео да слуша како жене певају на поселима, а касније је почео да прикупља песме за свој репертоар. „Осећао сам некако да ако наставим и даље тако, мој животни пут ће бити друкчији од оног осталих сељака“ - каже Влчо Иванов. Судбина није закаснила да га подржи на том његовом путу. Он је случајно упознао Петкану Захаријеву, народну певачицу и уредницу у Радију Старе Загоре  која га је охрабрила у његовом опредељењу да се бави певањем, а 1963. г. на њену препоруку он је начинио прве снимке за ту радио станицу. Касније је снимио песме и за Радио Пловдив и Радио Софију (будући БНР), које располажу са више од 150 његових песама – узора тракијског интерпретаторског стила. Драгоцена искуства у својој професионалној каријери Влчо Иванов је стекао као солиста ансамбла народних песама у Димитровграду и  ансамбла „Китна Тракија“ у Хаскову. Иванов највише воли директну везу са публиком  на концертима у пратњи најпознатијих састава Тракије: оркестра Иве Папазова, оркестара „Канарите“ и „Родопи“, Конушенске групе и др. Влчо Иванов је познат по томе што подржава младе таленте у њиховом израстању, уступа им песме са свог репертоара. Он каже: „Нека се моје песме певају“.


Ове године Николај Чапански – издавач и водитељ фолклорних емисија  Радио Пловдива, прикупио је у књизи успомене о животу и стваралаштву Влча  Иванова, мишљења колега и поштовалаца о његовом доприносу традиционалној бугарској музици. Објављен је и део омиљених песама извођача, нотираних, како би се тиме помогло младим талентима Тракије.

Поводом 70. рођендана и 50 година уметничке каријере тракијског певача Влча Иванова издали смо у књижици-песмарици најлепше његове песме – каже Николај Чапански. – Желели смо да његово стваралаштво не остане помало заборављено у динамичној свакодневици. Тежећи модерном звуку и осавремењивању традиционалне музике, постоји опасност да испустимо из вида неке непролазне вредности створене у току више година. Влча сам први пут срео пре 20 година у мојим емисијама посвећеним народној музици. Неколико пута сам гостовао његовој кући. За припрему песмарице он ми је помогао тако што ми је дао пуно свесака, аудио-касета, новина са чланцима о њему и његовом стваралаштву. Када је у родном селу певача сниман филм о њему, видео сам како су га свечано дочекали песмама и погачама. Влчо Иванов нема музичко образовање, али су његове песме толико лепе да их млади радо певају. Мислим да је то можда највредније у његовом стваралачком животу.“


Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35

У селу Турија играју кукери, старци, бабугери, чауши …

Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..

објављено 30.3.24. 08.05

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30