Ако тражите извор аутентичне родопске песме са каба гајдама у пратњи, онда се свакако морате упознати са стваралаштвом Илије Учикова. Он је оснивач и руководилац Ансамбла „Орфеј“ при читалишту „Родопска искра – 1880“ у граду Чепелареу, а идеја водиља му је била да ревносно чува и промовише стари стил извођења у родопској музичкој традицији.
Илија Учиков је рођен у селу Широка лака. Од малих ногу га је звук родопских гајди привлачио и већ са 10 година покушава да савлада почетничке кораке на гајдама. Вероватно је и сродство са славним гајдашем Дафом Трендафиловим, по мајчиној линији, утицало на његову одлуку да се посвети том инструменту. Трендафилов је приметио Илијин природни таленат због чега је рекао: Илија ће бити мој наследник у свирању гајди. А Илија је као изврсни музичар, уметнички руководилац и чувар фолклорног наслеђа Родопа оправдао речи Дафе Трендафилова.
Ево шта нам је испричао Илија Учиков о почетку, успесима које је доживео као извођач у Чепелареу и местима у средњим Родопима.
Пре 20 година сам почео свирати са групом при читалишту у Чепелареу. Затим сам почео да предајем свирање и тако се родила идеја да девојке и младићи заједно изводе бугарску традиционалну музику. Неки од гајдаша и скоро све девојке у ансамблу певају и играју, док старије жене само певају. Деца са великим ентузијазмом долазе на пробе и учешћа у земљи и иностранству. Репертоар нам је поприлично богат, песме за њега се прикупљају од 1951. године – када је формирана група. И даље наступају две жене које су са нама од самог оснивања групе. На наступима увек представљамо песме које нисмо до сад изводили. Лепо је то што тражимо нове, непознате песме, али изводимо и старе како не би пале у заборав. Гајде су захтеван инструмент. Већ 30 година израђујем гајде. Набавио сам потребну опрему и отворио радњу за израду гајди. Израђујем гајде и по наруџбини. На фестивалима и такмичењима освајамо само прва места. Прошле године су нас позвали из бугарске заједнице у Лондону где смо одржали радионицу, отворена предавања о родопским песмама и гајдама којима су присуствовали Бугари и странци. Провели смо две недеље у Оксфорду и Кембриџу. Често наступам на догађајима организованим у читалиштима у централним Родопима. Фолклор се у Врбинки, Чепелареу, Могилици, Смиљану, Певелском, без обзира на то што су близу Чепелареа, разликује, а ти треба да будеш спреман, да знаш све те разлике како би изводио песме на правилан начин. Гајде су магија, оне су све за мене, мој живот, рекао је Илија Учиков.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..